Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

 

Сентенца

(извод из одлуке)

 

... "Савезни уставни суд је оценио да се оспореним одредбама републичких закона којима је прописано да се упис права на непокретности у земљишним, катастарским и јавним књигама не може вршити без доказа о плаћеном порезу на пренос апсолутних права, односно плаћеном порезу на наслеђе и поклон, супротно Уставу СРЈ и савезном закону, ограничава Уставом зајемчено право својине, односно право власника да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже у складу са законом. Ово стога што је оспореним одредбама, по оцени Суда, прописан посебан додатни услов за стицање, односно пренос права својине на непокретности, тако што је упис тог права у земљишне, катастарске и друге јавне књиге, односно стицање права својине условљено, односно ограничено извршавањем законом прописане обавезе плаћања пореза. Република својим прописом, по схватању Суда, може да уреди само други одговарајући начин уписа, односно стицања права својине на непокретностима правним послом, а не и да прописује друге, додатне услове за стицање тог права. Како се оспореним одредбама, по оцени Суда, ограничава Уставом зајемчено право својине на начин и из разлога на основу којих се према Уставу СРЈ и савезном закону то право не може ограничити, Савезни уставни суд је утврдио да оспорене одредбе нису сагласне са Уставом СРЈ и Законом о основама својинскоправних односа."

 

 

1. Савезни уставни суд, поводом иницијативе Дарка Петричевића и Матић Ј. Милорада, адвоката из Београда, Решењем И У број 176/98 од 12. јуна 2001. године, покренуо је поступак за оцењивање сагласности одредбе члана 35. Закона о порезима на имовину ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98, 18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99, 54/99 и 26/2001) и члана 38. Закона о порезима на имовину ("Службени гласник РС" број 26/2001) са Уставом СРЈ и Законом о основама својинскоправних односа ("Службени лист СФРЈ" бр. 6/80, 36/90 и "Службени лист СРЈ" број 29/96). Решење о покретању поступка достављено је на одговор доносиоцу оспорених аката. Народна скупштина Републике Србије није доставила одговор у остављеном року.

2. Оспореним чланом 35. Закона о порезима на имовину било је прописано да се упис права на непокретности у земљишним, катастарским и јавним књигама, не може вршити без доказа о плаћеном порезу на пренос апсолутних права, односно о плаћеном порезу на наслеђе и поклон. Оспорена одредба престала је да важи ступањем на снагу Закона о порезима на имовину ("Службени гласник РС" број 26/2001). У члану 38. тог закона прописана су иста решења као и у оспореној одредби раније важећег Закона о порезима на имовину.

3. Одредбом члана 51. Устава СРЈ јамчи се право својине и наслеђивања, у складу са законом, а одредбом члана 64. Устава СРЈ утврђено је да је свако дужан да плаћа порезе и друге дажбине утврђене законом. Слободе и права човека и грађанина према одредбама члана 67. Устава СРЈ остварују се, а дужности испуњавају на основу Устава, а законом се може прописати начин остваривања појединих слобода и права човека и грађанина кад је то Уставом предвиђено или кад је то неопходно за њихово остваривање.

Одредбом члана 69. Устава СРЈ јамчи се својина и утврђује да нико не може бити лишен својине, нити му се она може ограничити, осим кад то захтева општи интерес утврђен у складу са законом уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Својинска права на непокретности, према одредби члана 72. Устава СРЈ, остварују се зависно од природе и намене непокретности, у складу са савезним законом.

Одредбом члана 75. Устава СРЈ утврђено је да се законом може ограничити располагање делом средстава правних и физичких лица за време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, док такво стање траје, или утврђивати посебан начин њиховог коришћења.

Одредбом члана 77. тачка 5) Устава СРЈ утврђено је да Савезна Република Југославија, преко својих органа, утврђује политику, доноси и извршава савезне законе, друге прописе и опште акте, обезбеђује уставно-судску и судску заштиту и у области основа својинскоправних односа.

Из наведених одредаба Устава СРЈ, по схватању Савезног уставног суда, произилази да је у области својинскоправних односа надлежност за уређивање ових односа подељена између савезне државе која уређује основе тих односа и република чланица које уређују оне односе који не спадају у основе својинскоправних односа.

Законом о основама својинскоправних односа прописано је да се стицање, заштита и престанак права својине, права службености, права стварног терета и права залоге уређују законом и да се право својине може одузети или ограничити у складу са уставом и законом (чл. 7. и 8).Одредбама члана 20. Закона прописано је да се право својине стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем, а да се може стећи и одлуком државног органа, на начин и под условима одређеним законом. Право својине на непокретности, на основу правног посла, стиче се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом (члан 33). Право својине које одређено лице има на ствари, према наведеном закону, престаје кад друго лице стекне право својине на ту ствар (члан 45).

Полазећи од наведених одредаба Устава СРЈ и савезног закона, Савезни уставни суд сматра да је стицање својине на непокретности правним послом уређено савезним законом. За стицање тог права, по схватању Суда, законом су прописана два услова: правни посао као основ стицања и упис права својине у јавну књигу, или други одговарајући начин одређен законом, као начин стицања тог права. Другим речима, право својине на непокретности стиче се у тренутку одговарајућег уписа тог права које је правним послом пренето са ранијег на новог власника непокретности.

Имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, Савезни уставни суд је оценио да се оспореним одредбама републичких закона којима је прописано да се упис права на непокретности у земљишним, катастарским и јавним књигама не може вршити без доказа о плаћеном порезу на пренос апсолутних права, односно плаћеном порезу на наслеђе и поклон, супротно Уставу СРЈ и савезном закону, ограничава Уставом зајемчено право својине, односно право власника да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже у складу са законом. Ово стога што је оспореним одредбама, по оцени Суда, прописан посебан додатни услов за стицање, односно пренос права својине на непокретности, тако што је упис тог права у земљишне, катастарске и друге јавне књиге, односно стицање права својине условљено, односно ограничено извршавањем законом прописане обавезе плаћања пореза. Република својим прописом, по схватању Суда, може да уреди само други одговарајући начин уписа, односно стицања права својине на непокретностима правним послом, а не и да прописује друге, додатне услове за стицање тог права.

Како се оспореним одредбама, по оцени Суда, ограничава Уставом зајемчено право својине на начин и из разлога на основу којих се према Уставу СРЈ и савезном закону то право не може ограничити, Савезни уставни суд је утврдио да оспорене одредбе нису сагласне са Уставом СРЈ и Законом о основама својинскоправних односа.

4. Савезни уставни суд, на основу одредаба члана 124. став 1. тач. 2) и 3) Устава СРЈ и члана 68. тач. 2) и 3) Закона о Савезном уставном суду ("Службени лист СРЈ" број 36/92), на седници од 26. јуна 2002. године, донео је

 

 

ОДЛУКУ

 

 

Утврђује се да одредба члана 35. Закона о порезима на имовину ("Службени гласник РС", бр. 43/94, 53/95, 54/96, 42/98,18/99, 21/99, 27/99, 33/99, 48/99, 54/99 и 26/2001) у време важења, и одредба члана 38. Закона о порезима на имовину ("Службени гласник РС" број 26/2001) нису сагласне са Уставом СРЈ и Законом о основама својинскоправних односа ("Службени лист СФРЈ" бр. 6/80, 36/90 и "Службени лист СРЈ" број 29/96).

Савезни уставни суд донео је ову одлуку у саставу: в.д. председника Савезног уставног суда судија др Момчило Грубач, и судије – Милорад Гогић, мр Миломир Јаковљевић, Веселин Лекић и Александар Симић.

 

 

IУ број 176/98

В.д. председника Савезног уставног суда,

судија, др Момчило Грубач, с.р.