Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

На основу члана 51. став 1. тачка 3) Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, брoj 30/18) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Влада доноси

УРЕДБУ

о методологији за израду средњорочних планова

"Службени гласник РС", број 8 од 8. фебруара 2019.

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уредбе

Члан 1.

Овом уредбом се ближе уређује методологија средњорочног планирања, садржинa средњорочног плана, процес његове израде и доношења, као и начин и рок његовог објављивања, његово спровођење, праћење спровођења, вредновање и извештавање о спровођењу тог плана, као и садржина извештаја о спровођењу средњорочног плана за претходну фискалну годину.

Поступање у складу са овом уредбом обезбеђује:

– усаглашеност средњорочних планова са документима јавних политика и документима развојног планирања, донетим на републичком, покрајинском и локалном нивоу;

– планирање спровођења мера и активности утврђених документима јавних политика и документима развојног планирања у складу са ограничењима средњорочног оквира расхода;

– методолошку и терминолошку усаглашеност средњорочних планова;

– обједињавање процеса средњорочног планирања и израде буџета;

– интегрисано извештавање о спровођењу средњорочног плана и програмског буџета, а у случају јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: ЈЛС) и интегрисано извештавање о спровођењу плана развоја ЈЛС.

Појмовима који се користе у овој уредби (мере и активности, општи и посебни циљеви, показатељи учинка, почетне и циљане вредности и сл.) значење и смисао одређују се према закону којим се уређује плански систем.

II. САДРЖИНА СРЕДЊОРОЧНОГ ПЛАНА

Садржина средњорочног плана

Члан 2.

Средњорочни план органа државне управе и органа аутономне покрајине који су обвезници средњорочног планирања има следеће обавезне елементе:

1) Информације о обвезнику средњорочног планирања;

2) Табеларни приказ мера и активности које спроводи у складу са документима јавних политика чији је предлагач, као и мера и активности које он сам утврђује тим средњорочним планом;

3) Табеларни приказ мера и активности које спроводи у складу са документима јавних политика чији је предлагач други орган државне управе, као и други орган аутономне покрајине у случају када је обвезник средњорочног планирања орган аутономне покрајине.

Средњорочни план осталих обвезника средњорочног планирања на републичком и покрајинском нивоу има следеће обавезне елементе:

1) Информације о обвезнику средњорочног планирања;

2) Табеларни приказ свих мера и активности које спроводи у складу са документима јавних политика, као и мера и активности које он сам утврђује тим средњорочним планом.

Средњорочни план JЛС и осталих обвезника средњорочног планирања на локалном нивоу има следеће обавезне елементе:

1) Информације о обвезнику средњорочног планирања;

2) Табеларни приказ свих мера и активности које:

– спроводи у складу са документима јавних политика и документима развојног планирања донетим на локалном нивоу;

– спроводи у складу са документима јавних политика донетим на републичком нивоу, као и на нивоу аутономне покрајине у случају ЈЛС у аутономној покрајини;

– утврђује средњорочним планом, у складу са својим изворним и повереним надлежностима.

Изузетно од става 3. овог члана средњорочни план ЈЛС може садржати и табеларни приказ мера и активности које спроводи у складу са документима јавних политика чији је доносилац орган на републичком, односно покрајинском нивоу, ако те мере и активности не може да подведе под опште и посебне циљеве које је утврдио својим развојним документима, односно документима јавних политика.

Табеларни прикази из става 1. тачка 2), става 2. тачка 2) и става 3. тачка 2) овог члана израђују се на обрасцу који је прилог 1. ове уредбе, који је одштампан уз њу и чини њен саставни део, а табеларни приказ из става 1. тачка 3) и става 4. овог члана на обрасцу који је прилог 2. ове уредбе, који је одштампан уз њу и чини њен саставни део.

Средњорочни план свих обвезника средњорочног планирaња садржи и следеће прилоге:

1) прилог 1, чији је назив: Oпис мера и активности које се први пут операционализују средњорочним планом;

2) прилог 2, чији је назив: План нормативних активности обвезника средњорочног планирања;

3) прилог 3, чији је назив: Средњорочни оквир расхода обвезника средњорочног планирања по програмској класификацији и мерама и активностима из средњорочног плана;

4) прилог 4, чији је назив: Aнализa институционалних капацитета обвезника средњорочног планирања, уколико се средњорочним планом утврђују мере и активности за унапређење капацитета институције;

5) прилог 5, чији је назив: Ризици и предуслови за остварење мера, уколико je за неке од мера у средњорочном плану утврђено да постоје ризици и предуслови за њихово спровођење и остварење жељених резултата.

У прилогу 1. из става 6. овог члана нарочито се образлажу нове мере које обвезник средњорочног планирања утврђује средњорочним планом, као и активности које представљају пројекат у програмском буџету.

Прилози из става 6. тач. 1)–3) овог члана израђују се на обрасцима који су прилог 3–5. ове уредбе, који су одштампани уз њу и чине њен саставни део, a прилози из става 6. тач. 4)–5) израђују се у слободној текстуалној форми.

Средњорочним планом министарства се обавезно обухватају и планови органа управе у саставу тог министарства.

Информације о обвезнику средњорочног планирања

Члан 3.

Информације о обвезнику средњорочног планирања нарочито садрже податке о:

– пословима које обавља обвезник средњорочног планирања у оквиру својих надлежности, уз навођење да ли је реч о изворном или повереном послу и прописа којим им је тај посао поверен, a у случају ЈЛС послови се преузимају из јединственог пописа послова у надлежности ЈЛС, који обезбеђује министарство надлежно за локалну самоуправу, у складу са законом којим се уређује локална самоуправа;

– списак докумената јавних политика и докумената развојног планирања у складу са којим се предузимају активности из средњорочног плана;

– списак међународних споразума, као и протокола, меморандума, уговора, записника и других међународноправних аката који се закључују ради извршавања међународних споразума и докуменaта која се израђују у процесу ЕУ интеграција (на пример преговарачке позиције и Акциони планови) у складу са којима се предузимају активности из средњорочног плана;

– графички приказ организационе структуре обвезника средњорочног планирања;

– преглед систематизованих односно попуњених радних места по организационим јединицама обвезника средњорочног планирања, узимајући у обзир прописе који уређују област заштите тајних података.

Садржај и начин израде табеларног приказа мера и активности

Члан 4.

Табеларни приказ мера и активности из члана 2. став 1. тачка 2), став 2. тачка 2), као и став 3. тачка 2) ове уредбе обавезно садржи идентификацију:

1) циљева, општих и посебних и показатеља учинка на нивоу циља;

2) мера за остварење посебних циљева, и

3) активности, које су у саставу мера за остварење посебних циљева.

Taбеларни приказ мера и активности органа државне управе и органа аутономне покрајине из члана 2. став 1. тачке 3) ове уредбе, у коме се приказују мере и активности које се планирају документима јавних политика чији је предлагач други орган државне управе, односно аутономне покрајине, обавезно садржи идентификацију:

1) мера које обвезник средњорочног планирања спроводи на основу документа јавне политике чији је предлагач други орган;

2) активности које обвезник средњорочног планирања спроводи на основу документа јавне политике чији је предлагач други орган.

Приликом израде табеларног приказа из ст. 1. и 2. овог члана обвезник средњорочног планирања преузима циљеве, мере и активности за чије спровођење је задужен документима јавних политика и докумената развојног планирања, у ком случају се аутоматски преузимају подаци који су по другом основу већ унети у Информациони систем за планирање, праћење спровођења, координацију јавних политика и извештавање (у даљем тексту: Јединствени информациони систем).

Изузетно од става 3. овог члана, ако обвезник средњорочног планирања средњорочним планом први пут утврђује мере и активности, односно ако их не преузима из докумената развојног планирања и докумената јавних политика, у табеларном приказу из става 1. овог члана сам формулише циљеве, мере и активности, као и остале податке који се уносе у Јединствени информациони систем у складу са овом уредбом.

Општи и посебни циљеви

Члан 5.

Орган државне управе, односно орган аутономне покрајине, опште и посебне циљеве дефинише на следећи начин:

1) за мере и активности које је у средњорочни план преузео из документа јавних политика чији је он предлагач, опште и посебне циљеве у средњорочни план преузима из тог документа политике, уз реферисање на тај документ;

2) за мере и активности које је у средњорочни план преузео из документа јавних политикa чији је предлагач други орган, опште и посебне циљеве не дефинише, осим ако посебан циљ преузима из тог документа као орган задужен за реализацију тог циља;

3) за мере и активности које први пут утврђује средњорочним планом у складу са својим надлежностима, општи циљ у средњорочном плану формулише у складу са надлежностима на основу које их планира, а посебни циљ формулише у складу са жељеним резултатима планираних мера и активности.

ЈЛС опште и посебне циљеве дефинише на следећи начин:

1) за мере и активности које је у средњорочни план преузела из развојног плана ЈЛС односно документа јавних политика чији је доносилац, опште и посебне циљеве у средњорочни план преузима из тог документа, уз реферисање на тај документ;

2) за мере и активности које је у средњорочни план преузела из документа јавних политика чији је доносилац орган на републичком, односно покрајинском нивоу, те мере и активности подводи под опште и посебне циљеве које је утврдио својим развојним документима, односно документима јавних политика, а ако то није могуће општи и посебни циљ не дефинише;

3) за мере и активности које први пут утврђује средњорочним планом, у складу са својим надлежностима, као општи циљ у средњорочном плану наводи надлежности на основу које је планира или општи циљ формулисан у складу са том надлежношћу, а посебни циљ формулише у складу са жељеним резултатима мера и активности.

У случају из ст. 1. и 2. овог члана ако из докумената јавних политика и докумената развојног планирања преузима опште и посебне циљеве, преузимају се и повезани показатељи учинка и њихове почетне и циљане вредности.

Остали обвезници средњорочног планирања опште циљеве дефинишу на основу својих надлежности, а посебне циљеве у складу са жељеним резултатима мера и активности које спроводе. За тако дефинисане опште циљеве није обавезно утврдити показатеље учинка.

Посебни циљ из средњорочног плана у програмском буџету се преузима као циљ буџетског програма у оквиру ког се алоцирају средства за његово остварење.

Мере

Члан 6.

Обвезник средњорочног планирања мере у средњорочни план преузима из важећих докумената јавних политика, Акционог плана за спровођење програма Владе, или плана развоја аутономне покрајине oдносно ЈЛС, којим је обавезан да спроводи конкретне мере и активности, уз реферисање на посебни циљ у документу ради чијег постизања је планирана.

Изузетно, обвезник средњорочног планирања може средњорочним планом сам да утврђује нове мере у следећим случајевима:

– ако због хитности потребе за спровођењем конкретне мере, обвезник средњорочног планирања ту меру није могао претходно да испланира документом јавне политике;

– ако се за сегмент области планирања у којој делује обвезник средњорочног планирања не усвајају документи јавне политике, већ се те мере планирају средњорочним планом, у оквиру његовог редовног вршења надлежности;

– ако је на основу анализе институционалних капацитета утврдио потребу за унапређењем капацитета, односно променом у организацији и коришћењу постојећих ресурса.

Средњорочним планом министарства, односно органа аутономне покрајине или ЈЛС обухватају се и појединачне мере из докумената развојног планирања и докумената јавних политика које спроводе актери који нису обвезници средњорочног планирања (нпр. јавна предузећа, невладин сектор, имаоци поверених овлашћења и др.) ако је за спровођење тих мера потребно:

1) издвојити средства за кофинансирање у оквиру финансијског плана министарства, односно органа аутономне покрајине или ЈЛС, или

2) обезбедити гаранције Владе, односно аутономне покрајине или ЈЛС за зајам из кога ће се финансирати.

Дефинисање мера

Члан 7.

Обвезник средњорочног планирања мере у средњорочном плану дефинише у складу са документима јавне политике, односно документима развојног планирања из којег је те мере преузео и за сваку од мера преузима следеће податке:

1) назив мере;

2) врсту мере;

3) период спровођења;

4) процену финансијских средстава, потребних за реализацију сваке од мера и идентификацију извора из којих се та средства обезбеђују, програмску активност или пројекат у програмском буџету у оквиру ког се обезбеђују средства за њено финансирање, или донаторске пројекте који пружају директну техничку подршкy у спровођењу мере;

5) показатеље учинка мере и њихове почетне и циљане вредности;

6) информације о прописима које би требало донети односно изменити како би се мерa реализовалa;

7) остале податке који се уносе у табеларни приказ, на обрасцу који је прилог 1. ове уредбе.

Ако се нове мере први пут утврђују средњорочним планом, образлаже се разлог таквог планирања из члана 6. став 3. ове уредбе.

Уколико је мера преузета из документа јавних политика или документа развојног планирања у чијем процесу израде је анализом ефеката утврђено да постоје ризици и предуслови за њено спровођење, они се приказују у оквиру прилога 5. средњорочног плана.

Уколико се мера утврђује средњорочним планом, обвезник средњорочног планирања разматра да ли постоје одређени ризици и предуслови за спровођење мере, у складу са смерницама датим у Прилогу 10. уредбе Владе којим се ближе уређује управљање јавним политикама, и ако они постоје приказује их у оквиру прилога 5.

Обвезник средњорочног планирања у средњорочном плану дефинише и ко спроводи меру из средњорочног плана и то:

1) која је организациона јединица у саставу обвезника средњорочног плана надлежна за спровођење, односно координацију спровођења мере;

2) ко су партнери у спровођењу мере, ако их има.

Очекивани резултат мере из средњорочног плана преузима се као циљ (очекивани резултат) програмске активности односно пројекта у програмском буџету у оквиру ког су алоцирана средства за реализацију мере. Показатељи учинка утврђени за меру у средњорочном плану се директно преузимају као показатељи учинка циља програмске активности односно пројекта у оквиру ког су алоцирана средства за реализацију мере.

Активности

Члан 8.

Обвезник средњорочног планирања активности у средњорочни план по правилу преузима из важећих докумената јавних политика или Акционог плана за спровођење програма Владе, којим је обавезан да их спроводи, уз реферисање на меру у оквиру које се спроводи.

ЈЛС средњорочним планом утврђује и активности за спровођење мера утврђених планом развоја ЈЛС, ако важећим документима јавних политика нису планиране активности за спровођење тих мера.

Обвезник средњорочног планирања може средњорочним планом сам да утврђује нове активности у следећим случајевима:

– ако због хитности потребе за спровођењем конкретне активности, обвезник средњорочног планирања ту активност није могао претходно да испланира документом јавне политике;

– ако је на основу анализе институционалних капацитета обвезник средњорочног планирања утврдио потребу за унапређењем капацитета, односно променом у организацији и коришћењу постојећих ресурса;

– ако активности за реализацију мера преузетих из важећих докумената јавних политика нису разрађене у оквиру тих докумената за неку од година на које се средњорочни план односи;

– ако се тим активностима разрађују мере које су по први пут утврђене средњорочним планом.

Средњорочним планом министарства, органа аутономне покрајине или ЈЛС обухватају се и активности из докумената јавних политика које спроводе актери који нису обвезници средњорочног планирања (нпр. јавна предузећа, невладин сектор, имаоци поверених овлашћења и др.) ако је за спровођење тих активности потребно:

1) издвојити средства за кофинансирање у оквиру финансијског плана министарства, органа аутономне покрајине или ЈЛС, или

2) обезбедити гаранције Владе, односно аутономне покрајине или ЈЛС за зајам из кога ће се финансирати.

Дефинисање активности

Члан 9.

Обвезник средњорочног планирања активности у средњорочном плану дефинише у складу са документом јавне политике из којег је ту активност преузео и за сваку од активности преузима следеће податке:

1) назив активности;

2) рок за спровођење;

3) остале податке које се уносе у табеларни приказ, на обрасцу који је прилог 1. ове уредбе.

Податке из става 1. овог члана обвезник средњорочног плана сам дефинише за активност која се први пут утврђује средњорочним планом.

Обвезник средњорочног планирања у средњорочном плану дефинише и која је организациона јединица у саставу обвезника средњорочног плана спроводи активност.

Изузетно од члана 7. став 1. тачка 4) ове уредбе, ако се средства за спровођење различитих активности у оквиру једне мере обезбеђују у оквиру различитих програмских активности и/или пројеката у програмском буџету или донаторских пројеката која пружају директну техничку подршку, за сваку од активности у оквиру мере потребно је дефинисати процењена финансијска средстава неопходна за њену реализацију и изворе из којих се та средства обезбеђују, програмску активност и/или пројекат у програмском буџету у оквиру ког се обезбеђују средства за њено финансирање или донаторске пројекте који пружају директну техничку подршку обвезнику средњорочног планирања у реализацији активности.

Једна активност може бити финансирана:

1. само из средстава обезбеђених у оквиру једне програмске активности и/или пројекта у програмском буџету;

2. из једног или више донаторских пројеката који пружају директну техничку подршку обвезнику средњорочног планирања (донаторска средства која се не евидентирају у систему извршења буџета);

3. из средстава обезбеђених у оквиру једне програмске активности и/или пројекта у програмском буџету и донаторских пројеката који пружају директну техничку подршку обвезнику средњорочног планирања.

За активности које се први пут операционализују средњорочним планом и које представљају пројекат у програмском буџету, потребно је описати односно образложити њихово спровођење.

Нормативне активности

Члан 10.

Нормативна активност је посебан тип активности који се односи на усвајање или измену прописа или акта.

Нормативну активност обвезник средњорочног планирања преузима из документа јавне политике или утврђује средњорочним планом у оквиру мере јавне политике, уколико је усвајање или измена одређеног прописа или акта предуслов за спровођење мере.

Обвезник средњорочног планирања такође утврђује нормативне активности које ће спроводити у првој години важења средњорочног плана на основу своје надлежности и када је пропис односно акт потребно донети ради извршења прописа више хијерархијске снаге.

За сваку нормативну активност нарочито се дефинишу следећи подаци:

1) тип прописа, односно акта који је потребно донети односно изменити;

2) правни основ за доношење, односно предлагање;

3) предмет уређења;

4) повезаност са Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ, и

5) месец и годину у ком се планира доношење прописа или акта, односно достављање на разматрање и усвајање Влади односно надлежном органу ЈЛС.

Показатељи учинка

Члан 11.

Обвезник средњорочног планирања средњорочним планом дефинише показатеље учинка и то:

– показатеље ефеката на нивоу општег циља;

– показатеље исхода на нивоу посебних циљева; и

– показатеље резултата на нивоу мера.

За активности које представљају пројекат у програмском буџету, потребно је дефинисати показатеље резултата и на нивоу те активности.

Показатељи учинка се дефинишу тако да омогуће праћење и мерење степена постизања, односно реализације конкретног циља, односно мере или активности.

За сваки показатељ учинка се наводи његова почетна вредност и година, циљане вредности током периода за који се средњорочни план доноси, извор провере и остали подаци који се уносе у табеларни приказ, на обрасцу који је прилог 1. ове уредбе.

Ако су показатељ учинка мере и његове циљане вредности преузети из документа јавне политике или документа развојног планирања, могуће је у средњорочном плану ревидирати циљaнe вредности показатеља учинка за наредни период, на основу значајних одступања у динамици реализацији мере у претходном периоду или на основу тога што су за меру у буџету обезбеђена мања средства од планираних а постоји директна корелација између висине опредељених средстава и остварења резултата мере. У том случају је неопходно образложити унету измену.

III. ПРИЛОЗИ СРЕДЊОРОЧНОГ ПЛАНА

Прилог 1: Oпис мера и активности које се први пут операционализују средњорочним планом

Члан 12.

Опис (образложење) мере која се први пут операционализује средњорочним планом, по правилу, укључује информације о разлозима њеног спровођења, локалном контексту (уколико се ради о мери коју спроводи обвезник на локалном нивоу), правном основу, ризицима и предусловима за остварење мере, ако постоје, као и обухвату мере.

За активности које се први пут операционализују средњорочним планом и које представљају пројекат у програмском буџету, такође је потребно описати односно образложити њихово спровођење, односно укључити информације о разлозима и основу спровођења активности, обухвату и очекиваним резултатима.

Прилог 2: План нормативних активности

Члан 13.

У овом прилогу се даје преглед свих прописа и аката које обвезник средњорочног планирања планира да усвоји, односно да достави на разматрање и усвајање односно утврђивање предлога Влади односно надлежном органу ЈЛС, током прве године на коју се средњорочни план односи.

План нормативних активности нарочито садржи следеће податке:

1) тип прописа, односно акта чије доношење се планира;

2) правни основ за доношење, односно предлагање;

3) предмет уређења;

4) веза са мерoм због чије реализације се нормативна активност спроводи и референтним документом јавне политике или документом развојног планирања којим је мера дефинисана;

5) повезаност са Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ; и

6) месец и годину у ком се планира доношење прописа или акта, односно достављање на разматрање и усвајање односно утврђивање предлога Влади односно надлежном органу ЈЛС.

ЈЛС, односно други обвезници средњорочног планирања на локалном нивоу припремају план нормативних активности само за прописе, односно друге опште акте који су у надлежности скупштине ЈЛС.

Прилог 3: Средњорочни оквир расхода обвезника средњорочног планирања по програмској класификацији и мерама и активностима из средњорочног плана

Члан 14.

У оквиру овог дела обвезник средњорочног планирања даје преглед својих буџетских програма, програмских активности и пројеката, мера и активности из средњорочног плана, као и пројекцију потребних финансијских средстава за њихово спровођење током трогодишњег периода за који се средњорочни план доноси, по изворима финансирања.

Прилог 4: Анализа институционалних капацитета

Члан 15.

Анализа институционалних капацитета садржи сажете информације о могућностима обвезника средњорочног планирања да спроводи активности из своје надлежности, укључујући и активности у оквиру реализације мера и остварења циљева утврђених документима јавних политика и документима развојног планирања. Та анализа пре свега подразумева сагледавање људских и материјалних могућности и потреба за променом у организацији и коришћењу постојећих ресурса. При томе обвезник средњорочног планирања узима у обзир анализе капацитета за спровођење мера јавних политика израђених у процесу доношења докумената јавних политика и докумената развојног планирања, из којих се мере преузимају у средњорочни план.

Обвезник средњорочног планирања нарочито разматра, и када је то релевантно, образлаже следеће аспекте анализе институционалних капацитета:

– ефикасност постојеће организационе структуре, на нивоу својих организационих јединица;

– расположивост људских ресурса, укључујући број и квалификације запослених, као и могућност за побољшање структуре запослених и подизање нивоа њихове ефикасности (обуке, смањење броја запослених у помоћним службама, запошљавање образованих кадрова са потребним знањима и вештинама...), узимајући у обзир прописе који уређују област заштите тајних података;

– расположивост материјалних ресурса, укључујући технолошку инфраструктуру, а пре свега информационе системе и софтвере, које обвезник средњорочног планирања користи у интерним процесима рада или екстерно, за пружање јавне услуге, као и потребе и интерне могућности за побољшање тих ресурса;

– ефикасност спровођења надлежности, односно послова које је делегирао на зависна правна лица и приватни сектор и одрживост таквих решења, као и могућности за додатно делегирање послова из своје надлежности;

– могућности за оптимизацију административних процедура, а нарочито за њихово убрзање и смањење трошкова пословања и административних трошкова;

– друге аспекте специфичне за пословање обвезника средњорочног планирања.

Ако је обвезник средњорочног планирања ЈЛС, у анализи разматра и, када је то релевантно, образлаже и резултате анализе у вези са потребом, односно могућношћу заједничког обављања послова са другим јединицама локалне самоуправе, односно могућношћу формирања заједничког органа од стране две или више јединица локалне самоуправе или уступања одређених послова другој јединици локалне самоуправе, у складу са законом који уређује локалну самоуправу.

У анализи се обвезник средњорочног планирања позива на документе из којих је преузимао резултате анализа и податке, уз ознаку линка за преузимање тог документа. У складу са резултатима анализе институционалних капацитета обвезник средњорочног планирања дефинише конкретне мере и активности у циљу унапређења капацитета, у складу са доступним финансијским средствима.

Прилог 5: Ризици и предуслови за остварење мера

Члан 16.

У оквиру овог дела обвезник средњорочног планирања даје преглед мера за које је утврђено да постоје ризици за њихово остварење, као и кратак опис ризика односно предуслова за спровођење и остварење жељених резултата сваке од мера.

IV. ГОДИШЊИ ЦИКЛУС ПЛАНИРАЊА И ИЗРАДЕ БУЏЕТА

Kалендар обједињеног процеса

Члан 17.

Средњорочно планирање мера и активности обвезника средњорочног планирања и средњорочно финансијско планирање чине обједињени процес који се одвија континуирано током године. Рокови за кључне кораке у обједињеном процесу утврђени су законом којим се уређује буџетски систем, законом којим се уређује плански систем и овом уредбом.

Календар обједињеног процеса обезбеђује да предлог финансијског плана корисника буџетских средстава буде израђен на основу нацрта средњорочног плана, као и да финалне верзије средњорочног плана и финансијског плана буду усклађене.

За директне кориснике буџетских средстава Републике Србије, календар обједињеног процеса обезбеђује да се нове мере и активности из нацрта средњорочног плана користе као основ за израду предлога приоритетних области финансирања (ПОФ).

За обвезнике средњорочног планирања који имају обавезу достављања прилога за План рада Владе, календар обједињеног процеса обезбеђује да се план нормативних активности, као и циљеви, мере и активности дефинисане за прву годину важења средњорочног плана, користе као основ за израду Плана рада Владе.

Анализа резултата

Члан 18.

Средњорочно планирање отпочиње сагледавањем ситуације у делокругу обвезника средњорочног планирања, односно сагледавањем промене ситуације у односу на претходну годину и резултата које је обвезник средњорочног планирања остварио током претходне фискалне године.

Обвезник средњорочног планирања прати и анализира напредак у остварењу циљева из средњорочног плана и резултате спроведених мера и активности, на основу остварених вредности показатеља учинка и утрошених средстава. Истовремено, обвезник средњорочног планирања разматра резултате својих текућих мера и активности које нису укључене у средњорочни план, а које се планирају у оквиру елемената програмског буџета (делатности за које нису планиране промене јавне политике, нити унапређења у начину спровођења).

На основу ове анализе обвезници средњорочног планирања до 15. марта текуће године израђују годишњи извештај о спровођењу средњорочног плана и годишњи извештај о учинку програмског буџета за претходну фискалну годину.

Фаза планирања

Члан 19.

На основу сагледавања ситуације у свом делокругу, анализе резултата остварених током претходне фискалне године и њихових импликација за наредни период, обвезник средњорочног планирања започиње планирање мера и активности за наредне три године.

Ако је током претходне фискaлне године дошло до измене докумената јавних политика, докумената развојног планирања или приоритета Владе, Покрајинске владе или ЈЛС, чије је спровођење у делокругу обвезника средњорочног планирања, обвезник средњорочног планирања усклађује свој средњорочни план са овим изменама.

Обвезник средњорочног планирања анализира институционалне капацитете за спровођење активности из своје надлежности, укључујући реализацију мера и активности утврђених документима јавних политика и документима развојног планирања. У складу са резултатима анализе, по потреби дефинише мере или активности у циљу унапређења капацитета.

Ако је током претходне фискалне године дошло до значајних промена у окружењу или одступања у остварењу средњорочног плана, обвезник средњорочног планирања процењује:

– да ли су очекивани резултати спровођења мера и активности утврђени претходним средњорочним планом достижни у новонасталим oкoлнoстимa или их треба ревидирати;

– да ли је потребно ревидирати динамику спровођења активности, односно износе средства потребних за њихово спровођење, и

– да ли је потребно утврдити нове активности којима би се унапредили резултати спровођења мера у наредном периоду.

Обвезник средњорочног планирања утврђује активности за спровођење мера из важећих докумената јавних политика односно докумената развојног планирања ако тим документима нису утврђене активности за реализацију мера у некој од година на које се средњорочни план односи.

Изузетно, обвезник средњорочног планирања може утврдити нове мере за остварење конкретног посебног циља, у случајевима из члана 6. став 3. ове уредбе.

Специфичности израде средњорочног плана за директне кориснике буџета Републике Србије

Члан 20.

На основу резултата активности из члана 19. ове уредбе, обвезник средњорочног планирања израђује први нацрт средњорочног плана, односно у Јединиствени информациони систем уноси циљеве, мере и активности које планира да спроводи у наредном трогодишњем периоду, као и показатеље учинка истих и повезује их са елементима програмског буџета (програмским активностима и пројектима) у оквиру којих се алоцирају средства за спровођење мера и активности.

Посебни циљеви, нове мере, а по потреби и активности, као и за њих утврђени показатељи учинка се из нацрта средњорочног плана унетог у Јединиствени информациони систем преузимају у Информациони систем за припрему буџета (у даљем тексту: БИС) и користе се у припреми предлога за приоритетне области финансирања (у даљем тексту: ПОФ), а у складу са Методологијом за израду програмског буџета, успостављеном архитектуром система БИС и у њему имплементираним моделом података.

Преузимање података из става 2. овог члана биће омогућено када се за то у систему БИС стекну технички предуслови.

У складу са инструкцијом за предлагање ПОФ министарства надлежног за послове финансија, корисници буџетских средстава детаљно планирају средства потребна за реализацију нових мера и активности из средњорочног плана (по економским класификацијама), као и средства за реализацију текућих програмских активности и пројеката обвезника средњорочног планирања (и мера и активности које су њима обухваћене). При томе разматрају где могу да се остваре уштеде, односно преусмере средстава како би се омогућило финансирање нових мера и активности.

У оквиру процедуре ПОФ се предлози нових мера и активности, заједно са пројекцијом трошкова за реализацију текућих програмских активности и пројеката у наредном трогодишњем периоду, достављају министарству надлежном за послове финансија, до 15. марта текуће године.

Израда средњорочног плана усклађеног са финансијским планом

Члан 21.

Обвезници средњорочног планирања који су директни корисници буџета Републике Србије, у складу са упутством за припрему буџета и пројекцијама средњорочног оквира расхода, ревидирају нацрт средњорочног плана који су користили као основ за ПОФ и на основу њега израђују предлог свог финансијског плана. Средства потребна за реализацију мера и активности средњорочног плана алоцирају се у оквиру одговарајућих елемената програмског буџета.

Остали обвезници средњорочног планирања у процедури планирања из члана 19. ове уредбе израђују нацрт средњорочног плана. У Јединствени информациони систем уносе циљеве, мере и активности које планирају да спроводу у наредном трогодишњем периоду (као и показатеље учинка истих) и повезују их са елементима програмског буџета (програмским активностима и пројектима) у оквиру којих се алоцирају средства за спровођење тих мера и активности. У складу са упутством за припрему буџета и пројекцијом средњорочног оквира расхода, они детаљно планирају средства потребна за реализацију нових мера и активности из средњорочног плана (по економским класификацијама), као и средства за реализацију текућих програмских активности и пројеката (односно мера и активности које су њима обухваћене). При томе разматрају где могу да се остваре уштеде односно преусмеравања средстава, како би се омогућило финансирање нових мера и активности. Средства за реализацију мера и активности средњорочног плана алоцирају се у оквиру одговарајућих елемената програмског буџета у предлогу финансијског плана.

Обвезник средњорочног планирања је дужан да финалну верзију свог средњорочног плана усклади са законом о буџету Републике Србије, одлуком о буџету локалне власти, односно својим усвојеним финансијским планом.

Усклађеност Плана рада Владе и средњорочних планова

Члан 22.

Годишњи план рада Владе израђује се на основу средњорочних планова органа државне управе и садржи преглед циљева, мера и активности (укључујући нормативне активности) које органи планирају да спроведу у првој години важења средњорочног плана, као и њихових очекиваних учинака, који они достављају Генералном секретаријату Владе.

Органи државне управе уносе своје прилоге за Годишњи план рада Владе у Информациони систем Владе – П лан и извештај о раду Владе (у даљем тексту: ПИРВ), који се постављен на сајту pirv.gov.rs a у складу са одредбама Пословника Владе, на утврђени начин и у прописаном року, као и у складу са инструкцијама Генералног секретара Владе којима се утврђује методологија, поступак и структура за сачињавање годишњег плана рада Владе.

Размену података између Јединственог информационог система и ПИРВ и начин уноса и коришћења података који се користе у ПИРВ ради припреме Плана рада Владе, као и друга повезана питања ближе ће уредити Генерални секретар Владе својим упутством.

Усвајање средњорочног плана

Члан 23.

Средњорочни план усваја руководилац обвезника средњорочног планирања, oдносно скупштина ЈЛС, када је обвезник средњорочног планирања ЈЛС. План се објављује на интернет страници обвезника средњорочног планирања најкасније до 31. јануара текуће године.

Приликом објављивања средњорочног плана води се рачуна о прописима који уређују област заштите тајних података. Уколико план садржи тајне податке, објављује се уз изостављање делова који садрже тајне податке.

V. ПРАЋЕЊЕ СПРОВОЂЕЊА СРЕДЊОРОЧНОГ ПЛАНА И ИЗВЕШТАВАЊЕ

Праћење спровођења средњорочног плана

Члан 24.

Обвезник средњорочног планирања дужан је да прати спровођење мера и активности и степен постизања циљева утврђених средњорочним планом, кроз праћење и анализу остварених вредности показатеља учинка.

Извештавање о резултатима

Члан 25.

Обвезници средњорочног планирања израђују годишњи извештај о спровођењу средњорочног плана, који се односи на претходну фискалну годину, најкасније до 15. марта текуће године, тако што уносе податке о постигнутим резултатима у Јединствени информациони систем.

Обвезници средњорочног планирања објављују годишњи извештај о спровођењу средњорочног плана на својој интернет страници.

Приликом објављивања годишњег извештаја води се рачуна о прописима који уређују област заштите тајних података. Уколико извештај садржи тајне податке, објављује се уз изостављање делова који садрже тајне податке.

Садржај годишњег извештаја о спровођењу средњорочног плана

Члан 26.

Годишњи извештај о спровођењу средњорочног плана садржи:

1) преглед општих и посебних циљева, мера, циљаних и остварених вредности показатеља учинка у години на коју се извештај односи, као и образложење одступања између циљаних и остварених вредности;

2) износе планираних и утрошених средстава за реализацију сваке мере, као и процентуални однос између утрошених и планираних средстава по мерама;

3) статус реализације активности у години за коју се извештавa, а ако конкретна активност није реализована у предвиђеном року образлажу се разлози кашњења и наводи се рок у коме ће се та активност реализовати.

Годишњи извештај о раду Владе

Члан 27.

Годишњи извештај о раду Владе израђује се на основу годишњих извештаја о раду органа државне управе које они достављају Генералном секретаријату Владе.

Реализацију годишњег плана рада Владе и послове које је обавила ван плана рада Влада оцењује годишњим извештајем о раду.

Органи државне управе уносе своје прилоге за Годишњи извештај о раду Владе у ПИРВ, у складу са одредбама Пословника Владе, на утврђени начин и у прописаном року, као и у складу са инструкцијама Генералног секретара Владе којима се утврђује методологија, поступак и структура за сачињавање годишњег извештаја о раду Владе.

Размену података између Јединственог информационог система и ПИРВ и начин уноса и коришћења података који се користе у ПИРВ ради припреме Годишњег извештаја о раду Владе, као и друга повезана питања ближе ће уредити Генерални секретар Владе својим упутством.

VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Рокови за почетак примене појединих одредби

Члан 28.

Oбвезници средњорочног планирања дужни су да почну израду средњорочног плана у складу са овим законом почев од средњорочног плана за 2020. годину, а извештаје о спровођењу средњорочног плана почев од 15. марта 2021. године, у складу са законом којим се уређује плански систем.

Изузетно од става 1. овог члана, локална власт доноси средњорочне планове најкасније почев од средњорочног плана за 2021. годину, а извештаје о спровођењу средњорочног плана најкасније почев од 15. марта 2022. године, у складу са законом којим се уређује плански систем.

Ступање на снагу

Члан 29.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 број 110-884/2019-2

У Београду, 7. фебруара 2019. године

Влада

Председник,

Ана Брнабић, с.р.

Прилози

Прилог 1 - Образац табеларног приказа мера и активности

Прилог 2 - Образац табеларног приказа мера и активности које обвезник средњорочног планирања спроводи у складу са документима јавних политика чији је предлагач други орган

Прилог 3 - Образац образложења нових мера и активности (које се први пут операционализују средњорочним планом)

Прилог 4 - Образац нормативних активности

Прилог 5 - Средњорочни оквир расхода обвезника средњорочног планирања по програмској класификацији и мерама и активностима из средњорочног плана