Преузето са www.pravno-informacioni-sistem.rs

 

 

Редакцијски пречишћен текст

 

ЗАКОН

о водама

„Службени гласник РС“, бр. 30 од 7. маја 2010, 93 од 28. септембра 2012, 101 од 16. децембра 2016, 95 од 8. децембра 2018, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет уређења

Члан 1.

Овим законом уређује се правни статус вода, интегрално управљање водама, управљање водним објектима и водним земљиштем, извори и начин финансирања водне делатности, надзор над спровођењем овог закона, као и друга питања значајна за управљање водама.

  

Примена Закона

Члан 2.

Одредбе овог закона односе се на све површинске и подземне воде на територији Републике Србије, укључујући термалне и минералне воде, осим подземних вода из којих се могу добити корисне минералне сировине и геотермална енергија.

Одредбе овог закона односе се и на водотоке који чине или пресецају државну границу Републике Србије, као и њима припадајуће подземне воде, ако посебним законом није друкчије прописано.

Одредбе овог закона односе се и на речни нанос који не садржи примесе других корисних минералних сировина.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Значење појмова

Члан 3.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) аквифер јесте потповршински слој или слојеви стенске масе или других геолошких средина довољне порозности и пропусности да омогући квантитативно значајан проток подземне воде или захватање значајних количина подземне воде;

1а) агломерација јесте подручје на коме су становништво и/или производне делатности довољно концентрисани да се комуналне отпадне воде могу прикупљати и одводити до постројења за пречишћавање отпадних вода или до крајње тачке испуштања;

2) бујични ток (у даљем тексту: бујица) јесте повремени или стални ток у коме, услед интензивних атмосферских падавина или брзог топљења снега, долази до нагле измене водног режима у виду високих поплавних таласа и могућег угрожавања живота и здравља људи и њихове имовине, као и амбијентних вредности;

2а) биота јесте сав живи свет неког станишта;

3) вештачко водно тело јесте тело површинске воде, створено људском активношћу;

4) вода за купање јесте вода коју људи користе у спортске и рекреативне сврхе, а део је водног тела површинске воде;

5) вода за пиће јесте вода намењена за људску употребу и обухвата:

(1) воду било у њеном оригиналном стању или после третмана, која је намењена за пиће, кување, припрему хране или за друге потребе домаћинства, без обзира на њено порекло и на то да ли се доставља из дистрибутивне мреже, јавног извора, јавног бунара, цистерне, контејнера, боца или танкова,

(2) воду која се користи у предузећима за производњу хране ради производње, обраде, чувања или стављања на тржиште производа или супстанци намењених за људску употребу, ако су надлежни органи сагласни да квалитет воде не може да утиче на здравствену исправност хране у њеном коначном облику;

6) вода за санитарно-хигијенске потребе јесте вода која се користи за одржавање личне и опште хигијене;

7) брисана је (види члан 2. Закона - 101/2016-9)

8) воде јесу све текуће и стајаће воде на површини земље и све подземне воде;

9) водни биланс јесте квантитативни и квалитативни однос расположивих и потребних количина површинских и подземних вода на одређеном простору и у одређеном времену;

10) водни режим јесте природно и/или људским активностима проузроковано квантитативно и/или квалитативно стање подземних и површинских вода на одређеном простору и у одређеном времену;

11) водни ресурси јесу све површинске и подземне воде, по количини и квалитету;

12) водни систем чине све воде, водна земљишта и водни објекти на одређеном простору;

13) водно подручје јесте област коју чини један или више суседних речних сливова и подсливова или њихових делова на територији Републике Србије, заједно са припадајућим подземним водама, које је одређено као основна јединица за управљање водама;

14) водно тело површинске воде јесте посебан и значајан елемент површинске воде као што је језеро, акумулација, поток, река или канал или део потока, реке или канала;

15) водно тело подземне воде јесте посебна запремина подземне воде унутар једног или више водоносних слојева;

16) водоток јесте корито текуће воде заједно са обалама и водом која њиме стално или повремено тече и може бити природни (река, бујица, поток) и вештачки (канал, просек, измештено корито);

17) главни колектор јесте сакупљач отпадних вода насеља, или више насеља, којим се сакупљена вода одводи до постројења за пречишћавање отпадних вода;

18) граничне вредности емисија обухватају масу, изражену одређеним специфичним параметрима, концентрацију и/или ниво емисије који не могу бити прекорачени у току једног или више временских периода;

19) директно испуштање у подземну воду јесте испуштање загађујуће супстанце у подземну воду без процеђивања кроз површинске и подземне слојеве земљишта;

20) добар еколошки потенцијал јесте статус значајно измењеног или вештачког водног тела, класификован у складу са посебним прописом;

21) добар еколошки статус јесте статус водног тела површинске воде, класификован у складу са посебним прописом;

22) добар квантитативни статус јесте статус водног тела подземне воде који је утврђен посебним прописом;

23) добар статус површинске воде јесте статус водног тела површинске воде остварен када је његов еколошки статус и његов хемијски статус барем „добар” у складу са посебним прописом;

24) добар статус подземне воде јесте статус водног тела подземне воде остварен када је његов квантитативни и хемијски статус барем „добар”, у складу са посебним прописом;

25) добар хемијски статус површинске воде јесте хемијски статус који мора бити у складу са прописаним циљевима животне средине за површинске воде, односно хемијски статус водног тела површинске воде такав да концентрација загађујућих супстанци не прекорачује стандарде квалитета животне средине, у складу са посебним прописом;

26) добар хемијски статус подземне воде јесте хемијски статус водног тела подземне воде који испуњава све прописане услове;

27) еколошки статус обухвата квалитет структуре и функционисања акватичног екосистема придруженог површинским водама, класификован у складу са посебним прописом;

28) ерозионо подручје јесте подручје на коме, услед дејства воде, настају појаве спирања, јаружања, браздања, подривања и клижења, земљиште које може постати подложно овим утицајима због промена начина коришћења (сеча шума, деградација ливада, изградња објеката на нестабилним падинама и друго), као и земљиште рудничких и индустријских јаловишта;

29) загађивање јесте директно или индиректно уношење, као резултат људске активности, супстанци или топлоте у ваздух, воду или земљу, а које може бити штетно по људско здравље или квалитет акватичних екосистема или сувоземних екосистема директно зависних од акватичних екосистема (приобални екосистеми), које проузрокује штету на материјалним добрима или умањује или омета обичајна и друга легитимна коришћења животне средине;

30) загађујућа супстанца јесте свака супстанца која узрокује загађивање, а чија се листа утврђује посебним прописом;

31) значајно измењено водно тело јесте тело површинске воде које је, као резултат физичких измена услед људске активности, битно измењено по својим карактеристикама и разврстано у складу са посебним прописом;

32) извориште јесте простор (извор, део реке или језера, акумулација или њен део и аквифер или његов део) на коме се захвата вода за разне кориснике;

33) инундационо подручје јесте појас земљишта између корита за малу воду и граничне (поплавне) линије корита за стогодишњу велику воду на подручју на којем нису изграђени објекти за заштиту од штетног дејства вода (неуређено инундационо подручје), односно простор између корита за малу воду и брањене ножице објекта изграђеног за заштиту од поплава (уређено инундационо подручје);

34) јавна канализација јесте скуп техничко-санитарних објеката и мера, којима се обезбеђује непрекидно и систематско сакупљање, одвођење, пречишћавање и испуштање отпадних и атмосферских вода насеља и привреде у одговарајуће пријемнике-реципијенте;

35) јавни водовод јесте скуп повезаних објеката који су у функцији захватања воде из уређеног и заштићеног изворишта, пречишћавања, складиштења и транспорта воде за пиће дистрибутивном водоводном мрежом до водомера корисника, који корисницима испоручује више од 10 m3/дан воде за пиће или водом за пиће снабдева више од 50 становника;

35а) јавно водоснабдевање јесте снабдевање водом за пиће из јавног водовода;

36) језеро јесте тело стајаће површинске воде;

37) квантитативни статус обухвата ниво до кога је водно тело подземне воде угрожено директним или индиректним захватањима;

38) копнене воде јесу све стајаће или текуће воде на површини земље и све подземне воде;

39) корито за велику воду јесте корито и простор који плави велика вода повратног периода једном у 100 година;

40) корито за малу воду (у даљем тексту: корито) јесте удубљење кроз које теку мале и средње воде водотока, односно удубљење које је стално покривено водама природних језера и других површинских вода;

40а) ледене поплаве су поплаве од спољних вода услед настанка ледених баријера у речном кориту;

40б) магистрални цевовод је водни објекат, са опремом, за транспорт воде у систему водоснабдевања од водозахвата до резервоара или мреже;

40в) матрикс јесте посебан део акватичне животне средине и то: вода, седимент и биота;

41) минимални одрживи проток јесте проток који се низводно од водозахвата мора обезбедити у водотоку за опстанак и развој низводних биоценоза и задовољавање потреба низводних корисника;

41а) муљ јесу обрађени или необрађени остаци који настају у процесу пречишћавања кoмуналних отпадних вода;

42) обала јесте појас земљишта (ширине до 10 m), који се налази непосредно уз корито водотока, језера, акумулација и других површинских вода;

43) површинске воде јесу текуће и стајаће воде на површини земље, изузев подземних вода;

44) подземне воде јесу све воде које су испод површине земље у зони засићења и у додиру са површином земље или потповршинским слојем;

44а) поплава јесте привремена покривеност водом земљишта које обично није покривено водом;

45) поплаве спољним водама су поплаве настале изливањем вода из корита водотока;

46) поплаве унутрашњим водама су поплаве од сувишних атмосферских и подземних вода;

47) поплавно подручје јесте подручје које вода повремено плави, услед изливања водотока или сувишних унутрашњих вода;

48) приоритетне супстанце јесу супстанце издвојене између оних које представљају значајан ризик за акватичну животну средину или за друге преко ње, чија се листа утврђује посебним прописом. Ове супстанце обухватају и „приоритетне хазардне супстанце”, које су идентификоване као изабране приоритетне супстанце и које узрокују повећан ризик за здравље људи или животну средину, а листа и мере које се морају применити у вези са њима утврђује се посебним прописом;

49) расположиви ресурс подземне воде јесте средње вишегодишње укупно прихрањивање водног тела подземне воде, умањено за средњи вишегодишњи проток потребан за остваривање циљева еколошког квалитета за придружене површинске воде, ради избегавања било ког значајног погоршања еколошког статуса таквих вода и ради избегавања било које значајне штете на одговарајућим сувоземним екосистемима;

50) река јесте тело копнене воде које највећим делом тече по површини земље, али може тећи подземно на једном делу свог тока;

51) ресурс подземних вода јесте један или више аквифера међусобно повезаних у јединствену хидрогеолошку и хидродинамичку целину;

52) реципијентом (пријемником) се сматрају природни и вештачки водотоци, језера, акумулације и земљиште, у које се испуштају отпадне и атмосферске воде и воде из каналске мреже за одводњавање;

53) речни наноси јесу трајни или привремени наноси река и бујица (песак, шљунак и слично), који се налазе на водном земљишту;

54) речни слив јесте простор са кога се сав површински отицај слива мрежом водотока, а могуће и језером, са припадајућим подземним водама према ушћу, естуару или делти реке у море;

55) подслив јесте простор са кога се сав површински отицај слива мрежом водотока, а могуће и језером, са припадајућим подземним водама према водотоку у који се улива;

55а) сеоски водовод јесте јавни водовод који водом за пиће снабдева сеоско насеље, а састоји се најмање од уређеног и заштићеног изворишта и дистрибутивне водоводне мреже;

56) стајаће воде јесу природна језера, рибњаци, баре, мочваре и други „сакупљачи” вода, који имају сталан или повремен доток или отицање текућих или подземних вода;

56а) стандард квалитета животне средине јесте концентрација појединачне загађујуће супстанце или групе загађујућих супстанци у води, седименту или биоти, која не може да буде прекорачена у циљу заштите људског здравља и животне средине;

57) статус површинске воде јесте општи израз о статусу водног тела површинске воде, а одређује га лошији од његовог еколошког статуса и његовог хемијског статуса;

58) статус подземне воде јесте општи израз о статусу водног тела подземне воде, а одређује га лошији од његовог квантитативног статуса и његовог хемијског статуса;

59) текуће воде јесу природни водотоци са сталним или повременим током, као и вештачки водотоци;

60) хазардне супстанце јесу супстанце или групе супстанци које су токсичне, постојане и подложне биоакумулирању и друге супстанце или групе супстанци које дају повод за одговарајући ниво забринутости, чија се листа утврђује посебним прописом;

60а) хидромелорациони систем чине водотоци и водни објекти којима се регулише водни режим у циљу заштите од штетног дејства унутрашњих вода (одводњавање) или наводњавање земљишта, и може бити за одводњавање, наводњавање и двонаменски;

61) циљеви животне средине обухватају спречавање погоршања, заштиту и унапређивање свих водних тела површинских вода и заштиту, унапређење и обнављање свих тела подземних вода, а ради остваривања доброг статуса површинских и подземних вода и заштићених области;

62) 1 ЕС (један еквивалентни становник) је органско биоразградиво оптерећење које има петодневну биохемијску потрошњу кисеоника од 60 g кисеоника на дан.

*Службени гласник РС, број 101/2016

II. ВОДНО ДОБРО

Појам водног добра

Члан 4.

Водно добро, у смислу овог закона, јесу воде и водно земљиште.

Водно добро се користи на начин и под условима утврђеним овим законом.

Јавно водно добро

Члан 5.

Воде су природно богатство и у својини су Републике Србије.

Воде и водно земљиште у јавној својини су јавно водно добро.

Јавно водно добро је неотуђиво.

Јавно водно добро се користи на начин којим се не утиче штетно на воде и приобални екосистем и не ограничавају права других.

На јавном водном добру може се, под условима утврђеним овим законом и посебним законом, стећи право коришћења, а на водном земљишту у јавној својини и право закупа.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Подела вода

Члан 6.

Површинске воде на територији Републике Србије, према значају који имају за управљање водама, деле се на воде I реда и воде II реда на основу утврђених критеријума, и то: положаја водотока у односу на државну границу, величине и карактеристике слива, режима и карактеристика водотока са аспекта коришћења вода, заштите вода и заштите од штетног дејства вода.

Влада утврђује попис вода I реда.

Међудржавне воде обавезно се сврставају у воде I реда.

Све површинскеводе које нису утврђене као воде I реда сматрају се водама II реда.

Водна тела

Члан 7.

Ради очувања или достизања доброг еколошког, хемијског и квантитативног статуса вода или њиховог доброг еколошког потенцијала, утврђују се водна тела површинских вода, укључујући вештачка водна тела, значајно измењена водна тела, као и водна тела подземних вода.

Водна тела површинских вода разврставају се у типове, на основу обавезних (надморска висина, географска ширина и дужина, геологија, величина слива) и изборних (удаљеност од извора, морфолошки параметри, облик долине и друго) параметара.

За типове водних тела из става 2. овог члана одређују се референтни услови с обзиром на биолошке елементе квалитета воде.

Министар надлежан за послове водопривреде (у даљем тексту: министар) утврђује водна тела површинских и подземних вода из става 1. овог члана.

Министар ближе прописује референтне услове из става 3. овог члана.

Водно земљиште

Члан 8.

Водно земљиште, у смислу овог закона, јесте земљиште на коме стално или повремено има воде, због чега се формирају посебни хидролошки, геоморфолошки и биолошки односи који се одражавају на акватични и приобални екосистем.

Водно земљиште текуће воде, у смислу овог закона, јесте корито за велику воду и приобално земљиште.

Водно земљиште стајаће воде, у смислу овог закона, јесте корито и појас земљишта уз корито стајаће воде, до највишег забележеног водостаја.

Водно земљиште обухвата и напуштено корито и пешчани и шљунчани спруд који вода повремено плави и земљиште које вода плави услед радова у простору (преграђивања текућих вода, експлоатације минералних сировина и слично).

Приобално земљиште

Члан 9.

Приобално земљиште, у смислу овог закона, јесте појас земљишта непосредно уз корито за велику воду водотока који служи одржавању заштитних објеката и корита за велику воду и обављању других активности које се односе на управљање водама.

Ширина појаса приобалног земљишта из става 1. овог члана је:

1) у подручју незаштићеном од поплава до 10 m;

2) у подручју заштићеном од поплава до 50 m (зависно од величине водотока, односно заштитног објекта), рачунајући од ножице насипа према брањеном подручју.

Изузетно од става 2. овог члана Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министарство), а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, може да одреди и друкчију ширину приобалног земљишта, ако је то потребно ради:

1) заштите вода, акватичних и приобалних екосистема;

2) уређења вода;

3) заштите добара посебних вредности и капиталних објеката;

4) обављања других послова од општег интереса, у складу са овим законом.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Управљање водним земљиштем у јавној својини

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 9а

Под управљањем водним земљиштем у јавној својини, у смислу овог закона, сматра се одржавање водног земљишта потребног за редовну употребу водних објеката у јавној својини, одређивање начина коришћења водног земљишта и коришћење водног земљишта.

Водним земљиштем управља јавно водопривредно предузеће основано за обављање водне делатности на одређеној територији (у даљем тексту: јавно водопривредно предузеће).

*Службени гласник РС, број 101/2016

Намена водног земљишта

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 10.

Водно земљиште је намењено за одржавање и унапређење водног режима у складу са овим законом и актима донетим на основу овог закона, а посебно за:

1) изградњу, реконструкцију и санацију водних објеката;

2) одржавање корита водотока и водних објеката;

3) спровођење мера које се односе на уређење водотока и заштиту од штетног дејства вода, уређење и коришћење вода и заштиту вода.

Осим за намене из става 1. овог члана, водно земљиште може да се, у складу са овим законом и актима донетим на основу овог закона, користи и за:

1) изградњу и одржавање линијских инфраструктурних објеката;

2) изградњу и одржавање објеката намењених одбрани државе;

3) изградњу и одржавање бродоградилишта, као и лука, пристаништа, пловног пута и других објеката у складу са законом којим се уређује пловидба;

4) изградњу и одржавање објеката за коришћење природних купалишта и за спровођење заштитних мера на природним купалиштима;

5) изградњу и одржавање објеката за производњу електричне енергије коришћењем водних снага;

6) обављање привредне делатности, и то:

(1) формирање привремених депонија шљунка, песка и другог материјала,

(2) изградњу објеката за које се издаје привремена грађевинска дозвола у смислу закона којим се уређује изградња објеката,

(3) постављање мањих монтажних објеката привременог карактера за обављање делатности за које се не издаје грађевинска дозвола у смислу закона којим се уређује изградња објeката;

7) постављање привезишта за чамце, као и плутаћујег објекта у смислу закона којим се уређују пловидба и луке;

8) спорт, рекреацију и туризам;

9) обављање пољопривредне делатности;

10) вршење експлоатације минералних сировина у складу са овим и посебним законом.

Ако је за обављање привредне делатности из става 2. тачка 6) подтачка (1) овог члана, неопходно пристајање бродова уз обалу, на формирање привремених депонија шљунка, песка и другог материјала примењују се одредбе закона којим се уређују пловидба и луке.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Давање у закуп водног земљишта у јавној својини

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 10а

Водно земљиште у јавној својини може се дати у закуп правним лицима, предузетницима и физичким лицима за намене утврђене чланом 10. овог закона, у складу са овим законом и актима донетим на основу овог закона.

Решење о давању у закуп и уговор о закупу водног земљишта у јавној својини доноси, односно закључује јавно водопривредно предузеће.

Изузетно од става 2. овог члана решење о давању у закуп и уговор о закупу водног земљишта у јавној својини на територији града Београда за постављање плутајућих објеката доноси, односно закључује надлежни орган града Београда.

Против решења из ст. 2. и 3. овог члана о давању у закуп водног земљишта може се изјавити жалба министарству, надлежном органу аутономне покрајине за закуп на територији аутономне покрајине, односно надлежном органу града Београда за закуп на територији града Београда за постављање плутајућих објеката, у року од 15 дана од дана обавештавања странке о решењу.

*Службени гласник РС, број 101/2016

**Службени гласник РС, број 95/2018

Члан 10б

Водно земљиште у јавној својини може се дати у закуп у поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда путем јавног оглашавања.

Водно земљиште у јавној својини не може се давати у подзакуп.

Уговор закључен противно одредбама овог члана ништав је.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 10в

Давање у закуп водног земљишта у јавној својини ближе се уређује актом Владе.

Почетна висина закупнине по којој се водно земљиште у јавној својини може дати у закуп не може бити испод тржишне висине закупнине на подручју на којем се то земљиште налази.

Почетну висину закупнине из става 2. овог члана утврђује Влада.

Државним органима, односно установама, јавним агенцијама и другим организацијама чији је оснивач Република Србија, односно аутономна покрајина, као и јавним предузећима или другим привредним друштвима чији је оснивач, односно већински власник Република Србија, односно аутономна покрајина, водно земљиште се даје у закуп без накнаде.

Одредбе овог закона о давању водног земљишта у закуп не искључују давање водног земљишта на коришћење по посебним прописима о јавно-приватном партнерству и концесијама.

Приходи од давања у закуп водног земљишта (осим за постављање плутајућих објеката) и приходи од давања у закуп водног земљишта за постављање плутајућих објеката остварени на територији Републике Србије приход су јавног водопривредног предузећа основаног за обављање водне делатности на одређеној територији које управља водним земљиштем у јавној својини.

Приходи од давања у закуп водног земљишта (осим за постављање плутајућих објеката) и приходи од давања у закуп водног земљишта за постављање плутајућих објеката остварени на територији аутономне покрајине приход су јавног водопривредног предузећа основаног за обављање водне делатности на одређеној територији које управља водним земљиштем у јавној својини.

Изузетно од става 6. овог члана, приходи од давања у закуп водног земљишта за постављање плутајућих објеката остварени на територији града Београда приход су буџета града Београда.

*Службени гласник РС, број 101/2016

**Службени гласник РС, број 95/2018

Члан 10г

Рок на који се водно земљиште даје у закуп не може бити дужи од 15 година, изузев за изградњу објеката у ком случају рок не може бити дужи од 50 година.

По престанку важности уговора о закупу из става 1. овог члана закупац је дужан да уклони објекат са водног земљишта о свом трошку, у року од три месеца.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 10д

У случају да више лица поднесе пријаву, односно понуду за исто водно земљиште приоритет код давања у закуп (право пречег закупа) тог водног земљишта у јавној својини има правно лице и предузетник који на том водном земљишту обавља привредну делатност, уколико прихвати највишу понуђену висину закупнине.

Правно лице и предузетник достављају јавном водопривредном предузећу доказ да на водном земљишту обављају привредну делатност.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Установљавање права стварне службености на водном земљишту и водном објекту у јавној својини

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 10ђ

На водном земљишту и водном објекту у јавној својини може се установити право стварне службености за изградњу линијских инфраструктурних објеката, постављање цевовода, подземних и надземних водова, оптичких каблова и других инсталација, колектора, водозахвата/преграде у кориту водотока, као и право службености пролаза.

Уговор којим се установљава право стварне службености на водном земљишту и водном објекту у јавној својини закључује јавно водопривредно предузеће.

Ако се на водном земљишту и водном објекту установљава право стварне службености на захтев државних органа, односно установа, јавних агенција и других организација чији је оснивач Република Србија, односно аутономна покрајина или на захтев јавних предузећа, односно привредних друштава чији је оснивач, односно већински власник Република Србија, односно аутономна покрајина, право стварне службености се установљава без накнаде.

Приходи остварени од установљавања права стварне службености на водном земљишту и водном објекту у јавној својини приход су јавног водопривредног предузећа основаног за обављање водне делатности на одређеној територији које закључује уговор којим се установљава право стварне службености на водном земљишту и водном објекту у јавној својини.

*Службени гласник РС, број 101/2016

**Службени гласник РС, број 95/2018

Одређивање граница водног земљишта

Члан 11.

Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одређује границе водног земљишта.

Водно земљиште из става 1. овог члана уписује се у јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима.

Границе водног земљишта уносе се и у просторне (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) и урбанистичке планове (план генералне регулације, генерални урбанистички план и план детаљне регулације).

Министар ближе прописује начин одређивања граница водног земљишта.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Право прече куповине водног земљишта

Члан 12.

Република Србија има право прече куповине водног земљишта.

Аутономна покрајина има право прече куповине водног земљишта на вештачким водотоцима (каналима) на којима има право јавне својине.

Власник који намерава да прода водно земљиште дужан је да то земљиште прво понуди надлежном органу Републике Србије, односно аутономне покрајине.

Понуда из става 3. овог члана мора да садржи податке о водном земљишту (број катастарске парцеле, површину, културу и друго), цену и остале услове продаје.

Ако орган из става 3. овог члана не прихвати понуду, власник може водно земљиште продати другоме, али не под повољнијим условима за купца.

Ако се орган из става 3. овог члана не изјасни о понуди у року од 30 дана, сматраће се да је одбио понуду.

*Службени гласник РС, број 101/2016

III. ВОДНИ ОБЈЕКТИ

Појам

Члан 13.

Водни објекти, у смислу овог закона, јесу грађевински и други објекти, који заједно са уређајима који им припадају чине техничку, односно технолошку целину, а служе за обављање водне делатности (у даљем тексту: водни објекти).

Водни објекти су добра од општег интереса, осим објеката које су правна и физичка лица изградила за своје потребе.

Подела

Члан 14.

Према намени водни објекти се деле на водне објекте за:

1) уређење водотока;

2) заштиту од поплава, ерозије и бујица;

3) заштиту од штетног дејства унутрашњих вода – одводњавање;

4) коришћење вода;

5) сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода и заштиту вода;

6) мониторинг вода.

Водни објекти за уређење водотока

Члан 15.

Водни објекти за уређење водотока су: обалоутврде, преграде, прагови, напери и други објекти у речном кориту, намењени његовој стабилизацији и побољшању режима течења (у даљем тексту: регулациони објекти), као и вештачка речна корита (канали, просеци, измештена речна корита).

Водни објекти за заштиту од поплава, ерозије и бујица

Члан 16.

Водни објекти за заштиту од поплава (у даљем тексту: заштитни водни објекти) су: главни, секундарни и летњи насипи са припадајућим објектима (уставе, црпне станице), кејски и одбрамбени зидови, растеретни и латерални канали, као и бране са акумулацијама и ретензијама са припадајућим објектима за одбрану од поплава и други објекти за заштиту од поплава.

Саставним делом насипа за одбрану од поплава из става 1. овог члана сматра се и заштитни појас са шумом и заштитним зеленилом (заштитне шуме) у инундационом подручју, у ширини 50 m поред насипа, одводни канали паралелни насипу у брањеном подручју, на удаљености од 10 m до 50 m од ножице насипа (зависно од карактеристика водотока и објекта), као и сервисни путеви у брањеном подручју за спровођење одбране од поплава.

Водни објекти за заштиту од ерозије и бујица су: преграде, уставе, регулација доњих токова бујица, обалоутврде, биотехнички објекти и други објекти за заштиту од ерозије и бујица.

Водни објекти за заштиту од штетног дејства унутрашњих вода – одводњавање

Члан 17.

Водни објекти за заштиту од штетног дејства унутрашњих вода – одводњавање су објекти:

1) основне каналске мреже за одводњавање: главни и сабирни одводни канали у које се сливају воде из хидромелиорационог система или његовог дела, са објектима и уређајима на њима у функцији одводњавања или одржавања ( пропусти на каналима, сифони, степенице, брзотоци, уставе, црпне станице и слично) и главне црпне станице и уставе за одвођење вода из система у реципијент (природни, односно вештачки водоток);

2) детаљне каналске мреже за одводњавање: детаљни канали за непосредно прикупљање воде са пољопривредних и других површина и њихово одвођење у основну каналску мрежу, као и објекти на детаљним одводним каналима (пропусти, сифони, степенице, брзотоци, уставе, црпне станице и слично).

*Службени гласник РС, број 101/2016

Водни објекти за коришћење вода

Члан 18.

Водни објекти за коришћење вода су објекти:

1) за снабдевање водом за пиће и санитарно-хигијенске потребе – водозахвати (бунари, каптаже, захвати из водотока, канала, језера и бране са акумулацијама), постројења за припрему воде за пиће, магистрални цевоводи и резервоари са уређајима који им припадају;

2) за наводњавање: захвати из водотока, канала, језера, подземних вода и бране са акумулацијама, главни канали и секундарна мрежа и објекти и уређаји који им припадају;

3) за производњу хидроелектричне енергије и друге намене – бране са акумулацијама, доводни и одводни канали и уређаји који им припадају;

4) за узгој риба – рибњаци;

5) за пловидбу – објекти којима се обезбеђује сигурност пловидбе у пловном путу на каналима за наводњавање и одводњавање и бродске преводнице на њима.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Водни објекти за сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода и заштиту вода

Члан 19.

Водни објекти за сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода и заштиту вода су: главни колектори, постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за прераду отпадних муљева, постројења за прераду процедних вода санитарних депонија чврстог отпада, испусти из постројења у пријемник (реципијент) и други припадајући уређаји, као и бране са акумулацијама за побољшање квалитета вода.

Водни објекти за мониторинг

Члан 20.

Водни објекти за мониторинг вода су: лимниграфи, водомерне летве, водомери, специјални преливи, пијезометарске бушотине, нивомери и други уређаји којима се прикупљају подаци о стању нивоа, количини и квалитету површинских и подземних вода.

Изградња, одржавање и упис у јавне књиге

Члан 21.

Брисан је (види члан 12. Закона - 101/2016-9)

Санација водног објекта

Члан 22.

Брисан је (види члан 12. Закона - 101/2016-9)

Управљање водним објектима

Члан 23.

Под управљањем водним објектима у јавној својини, у смислу овог закона, сматра се изградња, реконструкција, санација и одржавање (редовно и инвестиционо) водних објеката на водном земљишту, вршење права инвеститора у име Републике Србије, односно аутономне покрајине, унапређивање, чување и старање о њиховом наменском коришћењу.

Јавно водопривредно предузеће управља водним објектима за уређење водотока и за заштиту од поплава на водама I реда и водним објектима за одводњавање, који су у јавној својини.

Поред објеката из става 2. овог члана, јавно водопривредно предузеће управља и бранама са акумулацијама, водним објектима за заштиту од ерозија и бујица на сливовима акумулација, преводницама на каналима и системима за наводњавање који су у јавној својини, осим објеката која су правна лица изградила за своје потребе.

Јавно водопривредно предузеће одговара за управљање водним објектима из ст. 2. и 3. овог члана до висине средстава предвиђених годишњим програмом управљања из члана 42. став 1. овог закона.

Водним објектима за уређење водотока и заштиту од поплава на водама II реда и водним објектима за заштиту од ерозије и бујица, осим водних објеката за заштиту од ерозије и бујица из става 3. овог члана, који су у јавној својини, управља јединица локалне самоуправе на чијој се територији објекти налазе.

Правно лице, предузетник и физичко лице које је за своје потребе изградило водне објекте дужно је да њима управља и да их одржава у складу са овим законом и посебним законима.

Министар прописује начин одржавања водних објеката из ст. 2, 3. и 5. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

IV. ИНТЕГРАЛНО УПРАВЉАЊЕ ВОДАМА

1. Појам, надлежност и начела

Појам и надлежност

Члан 24.

Интегрално управљање водама (у даљем тексту: управљање водама), у смислу овог закона, чини скуп мера и активности усмерених на одржавање и унапређење водног режима, обезбеђивање потребних количина вода захтеваног квалитета за различите намене, заштиту вода од загађивања и заштиту од штетног дејства вода.

Управљање водама је у надлежности Републике Србије.

Управљање водама Република Србија остварује преко Министарства и других надлежних министарстава, органа аутономне покрајине, органа јединице локалне самоуправе и јавног водопривредног предузећа.

Начела

Члан 25.

Управљање водама заснива се на:

1) начелу одрживог развоја– управљање водама мора се одвијати тако да се потребе садашњих генерација задовољавају на начин којим се не угрожава могућност будућих генерација да задовоље своје потребе, односно мора се обезбедити коришћење вода засновано на дугорочној заштити расположивих водних ресурса, по количини и квалитету;

2) начелу целовитости – процеси у природи, чија је значајна компонента вода, као и повезаност и међузависност акватичних и приобалних екосистема, морају се поштовати;

3) начелу јединства водног система – управљање водама у оквиру јединственог водног простора мора се одвијати у складу са развојем Републике Србије, у циљу постизања максималних економских и социјалних ефеката на правичан начин и уз уважавање међународних споразума;

4) начелу обезбеђивања заштите од штетног дејства вода – становништво и његова имовина морају се штитити од вода, уз уважавање законитости природних процеса и заштите природних вредности, као и економске оправданости ове заштите;

5) начелу „корисник плаћа” – свако ко користи водно добро и водни објекат, односно водни систем, као добро од општег интереса, дужан је да за његово коришћење плати реалну цену;

6) начелу „загађивач плаћа” – свако ко својим активностима проузрокује загађење воде дужан је да сноси трошкове мера за отклањање загађења;

7) начелу учешћа јавности – јавност има право на информације о стању вода и раду надлежних органа у области вода, као и на укључење у процесе припреме и доношења планова управљања водама и контроле њиховог извршења;

8) начелу уважавања најбољих доступних техника– при управљању водама морају се примењивати најбоље познате и доступне технике, које представљају најнапреднија достигнућа у одређеним областима.

2. Територијалне основе за управљање водама

Јединствен водни простор

Члан 26.

Територија Републике Србије представља јединствен водни простор за управљање водама и обухвата:

1) део слива Црног мора – слив реке Дунав;

2) део слива Егејског мора – подсливови Пчиње, Лепенца и Драговиштице;

3) део слива Јадранског мора – слив Белог Дрима и подслив Плавске реке.

Слив реке Дунав обухвата подслив Саве, са Дрином и Колубаром, подслив Тисе, подслив Велике, Јужне и Западне Мораве са Ибром, подслив Тамиша и других банатских водотока, део непосредног слива реке Дунав, с Млавом, Пеком, Поречком реком и Тимоком на територији Републике Србије.

Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине одређује границе подсливова из ст. 1. и 2. овог члана.

Водна подручја

Члан 27.

Водна подручја на територији Републике Србије су:

1) водно подручје Сава;

2) водно подручје Дунав;

3) водно подручје Морава;

4) водно подручје Ибар и Лепенац;

5) водно подручје Бели Дрим.

Водно подручје Сава обухвата део подслива Босут, фрушкогорских водотока, део подслива Саве, подслив Колубаре и подслив Дрине.

Водно подручје Дунав обухвата део речног слива реке Дунав, делове подсливова Тисе, Тамиша и других банатских водотока, подсливове Млаве, Пека и Поречке реке и део подслива реке Тимок.

Водно подручје Морава обухвата подслив реке Велике Мораве и делове подсливова Западне Мораве и Јужне Мораве.

Водном подручју Морава прикључују се и подсливови Пчиње и Драговиштице.

Водно подручје Ибар и Лепенац обухвата подсливове Ибра и Лепенца.

Водном подручју Ибар и Лепенац прикључујe се река Лепенац (део међународног водног подручја реке Вардар).

Водно подручје Бели Дрим обухвата подслив Белог Дрима.

Водном подручју Бели Дрим се прикључује и подслив Плавске реке.

Водна подручја из става 1. тач. 1) до 4) овог члана део су међународног водног подручја Дунав, изузев Пчиње и Лепенца, који су део међународног водног подручја реке Вардар и Драговиштица, која је део међународног водног подручја реке Струме.

Влада, на предлог Министарства, одређује границе водних подручја из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Водне јединице

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 27а

Водна подручја деле се на водне јединице, као основне територијалне јединице за обављање оперативних послова у управљању водама, на основу утврђених критеријума, и то: карактеристика водног подручја са аспекта коришћења вода, заштите вода и заштите од штетног дејства вода, изграђености водних објеката за заштиту од поплава и хидромелиорационих система и граница јединица локалне самоуправе.

Оперативни послови из става 1. овог члана нарочито обухватају одржавање водних објеката и спровођење одбране од поплава.

Предлог водних јединица, укључујући и њихове границе, припрема јавно водопривредно предузеће.

Министар одређује водне јединице и њихове границе.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Мелиорационо подручје

Члан 28.

Мелиорационо подручје је део водног подручја на коме се хидромелиорационим системима за одводњавање и наводњавање уређује водни режим земљишта и побољшавају услови за његово коришћење.

Мелиорационо подручје обухвата:

1) пољопривредно, шумско и грађевинско земљиште, земљиште под путевима и друго земљиште са којег се, системима за одводњавање, омогућава брже и погодније отицање сувишне воде;

2) пољопривредно, шумско и грађевинско земљиште, земљиште под путевима и друго земљиште са којег дотиче вода на земљиште које се, системима за одводњавање, штити од сувишне воде;

3) пољопривредно, шумско и друго земљиште за које се, системима за наводњавање, доводи вода за наводњавање.

Министарство  одређује мелиорационо подручје и његове границе.

*Службени гласник РС, број 101/2016

3. Планска документа за управљање водама

Врсте

Члан 29.

Планска документа за управљање водама су:

1) Стратегија управљања водама на територији Републике Србије;

2) план управљања водама;

3) годишњи програм управљања водама;

4) планови којима се уређује заштита од штетног дејства вода, и то: план управљања ризицима од поплава, општи и оперативни план за одбрану од поплава, као и планови којима се уређује заштита вода (план заштите вода од загађивања и програм мониторинга).

3.1. Стратегија управљања водама

Садржина Стратегије

Члан 30.

Стратегија управљања водама на територији Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија) је плански документ којим се утврђују дугорочни правци управљања водама.

Стратегија нарочито садржи:

1) оцену постојећег стања управљања водама;

2) циљеве и смернице за управљање водама;

3) мере за остваривање утврђених циљева управљања водама;

4) пројекцију развоја управљања водама.

Оцена постојећег стања управљања водама обухвата:

1) оцену стања водних ресурса и водног режима у Републици Србији;

2) постојеће стање водних објеката и система;

3) актуелна правна и институционална решења у области управљања водама.

Циљеви и смернице за управљање водама одређују:

1) циљеве управљања водама и одрживог развоја;

2) смернице за одржавање и унапређење водног режима;

3) приоритете за постизање циљева у управљању водама и унапређењу водног режима, у складу са одрживим развојем;

4) смернице за коришћење вода, заштиту вода и заштиту од штетног дејства вода, укључујући и случајеве када се подслив налази на више водних подручја;

5) смернице за реализацију међународних споразума који се односе на управљање водама;

6) основне одреднице мониторинга и информационог система за остварење управљања водама на територији Републике Србије.

Мере за остваривање утврђених циљева управљања водама јесу:

1) планирање и спровођење планова;

2) начин финансирања;

3) припрема инвестиција и инвестирање;

4) одржавање;

5) надзор.

Пројекцијом развоја управљања водама у Републици Србији утврђују се:

1) потребе за водом и могућност да се обезбеди довољна количина воде одређеног квалитета за различите намене;

2) оквирни водни биланс;

3) активности, средства и рокови за достизање циљева из става 2. тачка 2) овог члана, у коришћењу вода, заштити вода и заштити од штетног дејства вода и приоритети;

4) финансирање изградње и реконструкције водних објеката и система и других послова од општег интереса од значаја за Републику Србију, аутономну покрајину и јединицу локалне самоуправе;

5) мере економске политике, извори средстава и динамика улагања за достизање утврђених циљева управљања водама;

6) потребни стручни и други капацитети за достизање утврђених циљева управљања водама;

7) остале мере за достизање утврђених циљева управљања водама.

Доношење и новелирање Стратегије

Члан 31.

Стратегију доноси Влада, на предлог Министарства, за период од најмање десет година.

По истеку шест година од дана доношења Стратегије, преиспитују се решења утврђена Стратегијом и по потреби врши допуна подлога, као и измена и допуна решења садржаних у Стратегији.

Министарство прати реализацију Стратегије и ако се у току спровођења Стратегије битно измене околности, предлаже њено усклађивање и пре истека рока из става 2. овог члана.

Акциони план

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 31а

Стратегија се реализује акционим планом који, на предлог Министарства, доноси Влада на период од пет година.

Акциони план из става 1. овог члана садржи активности неопходне за реализацију Стратегије, рокове за реализацију планираних активности, као и органе, организације и јавна предузећа надлежна за реализацију тих активности.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Међусобна усаглашеност

Члан 32.

Стратегије и програми који се доносе на нивоу Републике Србије у области просторног развоја, одрживог развоја, одрживог коришћења природних ресурса и добара, заштите животне средине и други стратешки документи међусобно се усаглашавају.

3.2. План управљања водама

Садржина плана управљања

Члан 33.

План управљања водама на водном подручју доноси се, у складу са Стратегијом, за слив реке Дунав, као и за водна подручја (у даљем тексту: план управљања водама). Посебан део плана управљања водама за водно подручје из члана 27. став 1. тачка 3) овог закона представља план управљања водама за део слива Егејског мора из члана 26. став 1. тачка 2) овог закона који се односи на Пчињу и Драговиштицу.

План управљања водама нарочито садржи:

1) генерални опис карактеристика простора из става 1. овог члана за који се ради план управљања водама, што укључује израду карата са назнаком положаја и граница водних тела површинских вода, картирање екорегиона и типова водних тела површинских вода и израду карата са назнаком положаја и граница водних тела подземних вода;

2) приказ значајних утицаја људских активности на статус површинских и подземних вода, укључујући процену загађивања од концентрисаних и расутих загађивача, као и преглед коришћења земљишта, процену притисака на квантитативни статус воде и њено захватање;

3) карте угрожених подручја;

4) карту осматрачке (мониторинг) мреже и картографски приказ резултата осматрања који укључује еколошки и хемијски статус површинских вода и хемијски и квантитативни статус подземних вода и заштићених области, као и могућа одступања од утврђених рокова за реализацију плана управљања водама;

4а) мониторинг наноса;

5) листу циљева животне средине у погледу површинских и подземних вода и заштићених области, укључујући и случајеве у којима се примењује продужење рока за достизање циљева и мање строги циљеви заштите за одређена водна тела;

6) водни биланс;

6а) биланс наноса;

7) листу водних тела која се користе за снабдевање водом за пиће, а код којих је просечно захватање воде веће од 10 m3/дан, или служе за снабдевање водом за пиће више од 50 становника, односно која се планирају за такво коришћење;

8) приказ агломерација већих од 2000 ЕС;

9) резиме регистра заштићених области, са картом на којој је означен положај заштићених области и наведеним прописима према којима су те области проглашене као заштићене;

10) приказ усвојеног програма радова и мера и начин на који ће утврђени циљеви бити остварени у области заштите од штетног дејства вода, заштите вода (укључујући и мере за заустављање трендова сталних и значајних погоршања статуса подземних вода и њихов преокрет, мере заштите којима је циљ примена мањег степена пречишћавања у производњи воде за пиће, забрана уношења и контрола емисије загађења, забрана и случајеви за које је дозвољено директно испуштање загађења у подземне воде, спречавање и смањење утицаја акцидентних загађења и друго) и уређења и коришћења вода (обезбеђења воде за пиће и друге потребе, заштите изворишта намењених за људску потрошњу у будућности, контроле над захватањем и акумулисањем воде, укључујући и забране коришћења вода, економске цене коришћене воде и друго);

10а) утврђене граничне вредности за подземне воде у складу са прописом којим се утврђују граничне вредности загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање;

10б) резиме процене хемијског статуса подземне воде у складу са правилником који уређује параметре еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметре хемијског и квантитативног статуса подземних вода;

10в) резиме начина процене тренда на појединачним тачкама мониторинга унутар тела или групе тела подземних вода, на основу које је утврђено да су та тела подложна значајном и сталном узлазном тренду концентрације неке загађујуће супстанце или преокрету тог тренда у складу са тачком 4) овог члана и резиме разлога на основу којих су утврђене почетне тачке за преокрет тренда;

11) додатне мере за достизање утврђених циљева животне средине;

12) списак детаљнијих програма и планова управљања водама за поједине подсливове, проблематику или типове вода, укључујући и њихов садржај;

13) приказ економске анализе коришћења и заштите вода и заштите од вода, спроведене уз примену начела „корисник плаћа” и „загађивач плаћа”;

14) приказ приоритета, динамике и начина обезбеђења средстава за реализацију предвиђених радова и мера, укључујући и могућност да се за неке предвиђене мере не обезбеђују средства;

15) приказ предузетих мера јавног информисања, њихове резултате и промене плана које су из њих проистекле;

16) листу надлежних институција у области управљања водама, са простором који обухватају, одговорношћу, статусом;

17) поступке за прибављање основне документације и информација, а нарочито детаље о усвојеним контролним мерама за концентрисане изворе загађења и обезбеђење да хидроморфолошки услови водних тела буду у складу са постизањем захтеваног еколошког статуса или доброг еколошког потенцијала код вештачких и значајно измењених водних тела, као и детаље о подацима мониторинга;

18) преглед обавеза преузетих међународним споразумима који се односе на управљање водама и начин њиховог остваривања, као и јединствен план управљања речним сливом када се водно подручје простире кроз више држава;

19) принципе успостављања водног информационог система за обезбеђење управљања водама на водном подручју, односно подсливу.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Доношење плана управљања водама

Члан 34.

План управљања водама за слив реке Дунав припрема Министарство.

План управљања водама за водна подручја из члана 27. став 1. овог закона припремају јавна водопривредна предузећа, свако за територију на којој обавља водну делатност.

Влада, на предлог Министарства, доноси план управљања водама за слив реке Дунав и за водна подручја из члана 27. став 1. овог закона.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Новелирање плана управљања водама

Члан 35.

По истеку периода од шест година од дана доношења плана управљања, врши се његово новелирање.

Новелирани план из става 1. овог члана, поред елемената које садржи план управљања водама, садржи и:

1) резиме промена од дана доношења плана управљања водама који се новелира, као и продужавања рокова за достизање циљева животне средине и промене у листама граничних вредности загађујућих материја у подземним водама;

2) процену напредовања у постизању циљева животне средине, као и картографски приказ резултата мониторинга за претходни период и објашњење за сваки од циљева који није постигнут;

3) разлоге због којих планиране мере нису предузете;

4) приказ додатних мера за достизање утврђених циљева животне средине;

5) приказ граница квантификације примењених метода анализа и информације о карактеристикама тих метода у односу на минималне критеријуме утврђене прописом којим се уређују техничке спецификације за хемијске анализе и анализе потребне за мониторинг статуса вода;

6) резултате и утицаје мера предузетих ради спречавања хемијског загађења површинских вода.

План из става 2. овог члана доноси се по поступку и на начин доношења плана управљања водама.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Одступања од утврђених рокова за реализацију плана управљања водама

Члан 36.

Ако се у току реализације плана управљања водама, мониторингом или на други начин утврди да се, због промена водног тела услед човековог деловања или више силе, за поједина водна тела не могу у планираном року и на планирани начин остварити циљеви који се односе на постизање доброг стања или доброг еколошког потенцијала, орган надлежан за доношење тог плана, налаже следеће мере:

1) испитивање узрока који су довели до таквог стања;

2) преиспитивање важећих дозвола и лиценци, издатих у складу са овим законом;

3) разматрање програма мониторинга и вршење његових измена;

4) усвајање додатних мера за постизање утврђених циљева.

Орган надлежан за доношење плана управљања водама, уз претходно прибављену сагласност Министарства и министарства надлежног за послове заштите животне средине, по спроведеном поступку из става 1. овог члана, може за поједина водна тела, утврдити да се:

1) продужи рок за постизање циљева, ако би постизање циљева у предвиђеним роковима било технички неизводљиво, непримерено скупо, или природни услови не дозвољавају благовремено побољшање статуса водног тела;

2) привремено не оствари добар статус вода или добар еколошки потенцијал, ако је до погоршања стања дошло услед природне катастрофе, односно више силе коју није било могуће предвидети;

3) одреде мање строги циљеви ако је водно тело, услед људских активности или природних услова, тако промењено да би остваривање задатих циљева било неизводљиво или непримерено скупо.

Мање строги циљеви из става 2. тачка 3) овог члана не смеју да угрозе постизање циљева који се односе на добар статус површинских и подземних вода и добар еколошки потенцијал у другим водним телима унутар истог водног подручја или подслива.

Стратешка процена утицаја на животну средину

Члан 37.

За Стратегију, план управљања водама и за посебан план управљања водама обавезна је израда стратешке процене утицаја на животну средину, у складу са прописима којима се уређује заштита животне средине.

Учешће јавности у припреми плана управљања водама

Члан 38.

Министарство, односно јавно водопривредно предузеће које припрема план управљања водама дужно је да обезбеди активно учешће јавности у процесу припреме и доношења тог плана.

  Министарство, односно јавно водопривредно предузеће писаним путем обавештава Националну конференцију за воде, а путем средстава јавног информисања и ширу јавност о:

  1)почетку припреме или новелирања плана управљања водама, најмање три године пре почетка периода на који се план односи;

  2)стању израде плана управљања водама и значајнијим проблемима на посматраном водном подручју, најкасније две године пре почетка периода на који се план односи.

  Обавештење о почетку припреме или новелирања плана управљања водама обухвата оквирни садржај плана, консултације које треба извршити, термине припреме и усвајања плана и адресу надлежног органа од кога се могу добити додатне информације.

  Министарство, односно јавно водопривредно предузеће које је припремило план управљања водама дужно је да нацрт плана објави, најмање годину дана пре почетка периода на који се план односи.

Нацрт плана се јавно излаже у просторијама Министарства и јавног водопривредног предузећа и на њиховом веб-сајту.

Поступак по примедбама

Члан 39.

Примедбе на документа која се излажу јавности достављају се Министарству, односно јавном водопривредном предузећу, у року од шест месеци од дана када су та документа стављена на јавни увид.

Министарство, односно јавно водопривредно предузеће дужно је да достављене примедбе размотри и да се о тим примедбама изјасни у року од 30 дана од дана њиховог пријема.

Програм мера

Члан 40.

Ради остваривања циљева утврђених Стратегијом, планом управљања водама за водна подручја из члана 27. став 1.  овог закона и планом управљања водама за слив реке Дунав, Влада, на предлог Министарства, доноси програм мера.

Брисани су ранији ст. 2. и 3. (види члан 21. Закона - 101/2016-9)

Програм мера из става 1. овог члана нарочито садржи мере које се односе на:

1) уређење водотока и заштиту од штетног дејства вода;

2) уређење и коришћење вода;

3) заштиту вода.

Мере које се односе на уређење водотока и заштиту од штетног дејства вода су мере које се односе на:

1) уређење водотока и заштиту од поплава;

2) заштиту од ерозије и бујица;

3) заштиту од унутрашњих вода;

4) потребан обим изградње водних објеката и приоритете њихове реализације.

Мере које се односе на уређење и коришћење вода су мере које се односе на:

1) очување водних количина, укључујући и мере контроле захваћених количина;

2) вештачко обогаћивање или повећање запремине подземних издани, укључујући и мере контроле количина и квалитета вода коришћених у те сврхе;

3) обезбеђивање да хидроморфолошки услови водних тела буду у складу са постизањем захтеваног еколошког статуса или доброг еколошког потенцијала вештачких и значајно измењених водних тела;

4) рационално и економски исплативо коришћење вода;

5) повраћај трошкова коришћења вода.

Мере које се односе на заштиту вода су мере:

1) којима се квалитет вода штити и унапређује, укључујући и додатне мере за постизање циљева утврђених у Стратегији;

2) које су утврђене прописима из области заштите животне средине, природе и здравља;

3) које су утврђене прописима из области пољопривреде, рибарства и друго;

4) које се односе на преокрет трендова концентрације загађујућих супстанци, група загађујућих супстанци или индикатора загађења у телу или групи тела подземне воде;

5) за спречавање уноса свих хазардних супстанци у подземне воде, мере неопходне за ограничење уноса осталих загађујућих супстанци у подземне воде тако да уноси не узрокују погоршање квалитета или значајне и сталне узлазне трендове концентрација загађујућих материја у подземним водама, осим када је другачије уређено посебним прописом.

Поред мера из става 2. овог члана, програм мера може да садржи и друге мере, којима се обезбеђује смањење неповољног утицаја на воде и акватични и приобални екосистем, подстиче рационално коришћење и заштита вода, спроводи едукација становништва, врши стручни и научноистраживачки рад у области вода и друго.

За водно тело подземних вода које је класификовано као тело доброг хемијског статуса у случају када су прекорачене граничне вредности загађујућих супстанци на једном или више мерних места у складу са прописом којим се утврђују параметри еколошког и хемијског статуса површинских вода и хемијског и квантитативног статуса подземних вода, програм мера може да садржи и друге мере, којима се обезбеђује заштита екватичних и копнених екосистема и људске употребе подземних вода који су зависни од датог дела тела подземне воде представљеног тим мерним местима.

Влада врши преиспитивање програма мера и по потреби новелирање сваке шесте године, рачунајући од дана његовог доношења.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Посебан план управљања водама

Члан 41.

За реализацију Стратегије може се, поред плана управљања водама, за поједина питања управљања водама, или за подсливове из члана 27. овог закона, као делова водног подручја, донети посебан план управљања водама, који нарочито садржи: разлоге доношења, обухваћени простор, приказ радова и мера из плана управљања водама чији је део простор обухваћен посебним планом, детаљније анализе и предлоге радова и мера којима се посебан план извршава.

За подсливове који се налазе на територији два водна подручја доноси се један посебан план управљања водама.

Влада, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, доноси посебан план из ст. 1. и 2. овог члана, за период од шест година.

Посебан план управљања водама припрема јавно водопривредно предузеће.

Посебан план управљања водама мора бити у складу са планом управљања водама на водном подручју на коме се водоток, односно подслив налази.

Министар ближе прописује садржину плана из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

3.3. Годишњи програм управљања водама

Члан 42.

Годишњи програм управљања водама (у даљем тексту: годишњи програм) је плански документ којим се одређују водни објекти, врста и обим радова, односно послова који се финансирају у периоду за који се годишњи програм доноси, висина средстава за реализацију радова, односно послова, висина учешћа и друга питања везана за изградњу, реконструкцију, санацију и одржавање водних објеката и за обављање послова који се, у смислу овог закона, сматрају пословима од општег интереса.

Годишњи програм мора бити у складу са Стратегијом и планом управљања водама.

Влада, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, доноси годишњи програм.

*Службени гласник РС, број 101/2016

4. Водна делатност

Појам

Члан 43.

Водна делатност јесте делатност од општег интереса.

Водна делатност обухвата:

1) уређење водотока и заштиту од штетног дејства вода;

2) уређење и коришћење вода;

3) заштиту вода од загађивања.

Водна делатност обавља се на начин којим се обезбеђује одрживо коришћење вода, штити и побољшава акватични и приобални екосистем, смањују неповољни утицаји поплава и суша и смањују штетне последице глобалних климатских промена.

4.1. Уређење водотока и заштита од штетног дејства вода

4.1.1. Уређење водотока

Члан 44.

Уређење водотока, у смислу овог закона, обухвата:

1) изградњу и одржавање водних објеката за уређење водотока;

2) извођење радова на одржавању стабилности обала и корита водотока и повећавању, односно одржавању његове пропусне моћи за воду, лед и нанос.

4.1.2. Заштита од штетног дејства вода

Заштита од штетног дејства вода и управљање ризицима

Члан 45.

Заштита од штетног дејства вода обухвата мере и радове за заштиту од поплава спољним и унутрашњим водама и од леда (у даљем тексту: заштита од поплава) , заштиту од ерозије и бујица и отклањање последица таквог деловања вода.

Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују заштиту од штетног дејства вода, у складу са овим законом и посебним законима.

Управљање ризицима од штетног дејства вода обухвата: израду прелиминарне процене ризика од поплава, израду и спровођење планова управљања ризицима од поплава, општег и оперативних планова одбране од поплава, спровођење редовне и ванредне одбране од поплава  и заштиту од ерозије и бујица.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Угрожено подручје

Члан 46.

Ради обезбеђења заштите од штетног дејства вода утврђују се у угрожена подручја и то:

1) подручје које је угрожено услед поплава (у даљем тексту: поплавно подручје);

2) подручје које је угрожено услед ерозије водом (у даљем тексту: ерозионо подручје).

Прелиминарна процена ризика од поплава

Члан 47.

Прелиминарна процена ризика од поплава израђује се за територију Републике Србије и нарочито садржи:

1) карте водних подручја у одговарајућој размери, са унетим границама подсливова, са приказом топографије и начина коришћења земљишта;

2) опис поплава из прошлости које су имале значајније штетне последице на здравље људи, животну средину, културно наслеђе и привредне активности и вероватноћу појаве сличних догађаја у будућности, које би могле имати сличне последице;

3) процену потенцијалних штетних последица будућих поплава на здравље људи, животну средину, културно наслеђе и привредне активности, узимајући у обзир топографске, хидролошке и геоморфолошке карактеристике и положај водотока, укључујући поплавна подручја, ефекат постојећих објеката за одбрану од поплава, положај насељених места и индустријских зона, планове дугорочног развоја и климатске промене од утицаја на појаву поплава.

Прелиминарну процену ризика од поплава израђује Министарство.

Преиспитивање, а по потреби новелирање прелиминарне процене ризика од поплава врши Министарство, по истеку шест година од дана њене израде.

Министар утврђује методологију за израду прелиминарне процене ризика од поплава.

Карте угрожености и карте ризика од поплава

Члан 48.

Карта угрожености и карта ризика од поплава израђује се за поплавна подручја на којима постоје или се могу јавити значајни ризици од поплава.

Карта угрожености од поплава садржи податке о границама поплавног подручја за поплаве различитог повратног периода, дубини или нивоу воде и, по потреби, брзини или протоку воде.

Карта ризика од поплава садржи податке о могућим штетним последицама поплава на здравље људи, животну средину, културно наслеђе, привредну активност и друге информације од значаја за управљање ризиком од поплава.

Карту угрожености и карту ризика од поплава израђује јавно водопривредно предузеће.

Преиспитивање, а по потреби новелирање карте угрожености и карте ризика од поплава врши јавно водопривредно предузеће, по истеку шест година од дана њихове израде.

Границе поплавних подручја уносе се и у просторне (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) и урбанистичке (план генералне регулације, генерални урбанистички план и план детаљне регулације) планове, а катастарске парцеле у тим зонама воде се у водном информационом систему.

Министар утврђује методологију за израду карата из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

План управљања ризицима од поплава

Члан 49.

Планом управљања ризицима од поплава обезбеђује се управљање ризицима смањивањем могућих штетних последица поплава на здравље људи, животну средину, културно наслеђе и привредну активност.

План из става 1. овог члана доноси се за територију Републике Србије и за водна подручја.

План из става 1. овог члана израђује се на основу карте угрожености и карте ризика од поплава, по методологији која садржи: циљеве управљања ризицима од поплава и мере за њихово постизање, приоритете и начин спровођења плана управљања ризицима од поплава, надлежна правна лица и средства потребна за спровођење плана управљања ризицима од поплава, начин усклађивања са планом управљања водама и укључење јавности.

Доношење плана управљања ризицима од поплава

Члан 50.

План управљања ризицима од поплава доноси се по поступку и на начин доношења плана управљања водама.

Преиспитивање и новелирање плана управљања ризицима од поплава

Члан 51.

Преиспитивање и новелирање плана управљања ризицима од поплава за територију Републике Србије врши Министарство, а за водно подручје јавно водопривредно предузеће, по истеку шест година од дана његовог доношења.

Доношење новелираног плана управљања ризицима од поплава спроводи се по поступку за доношење плана управљања ризицима од поплава.

4.1.2.1. Заштита од поплава

Мере и радови

Члан 52.

Ради заштите од поплава, обезбеђује се планирање, изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање водним објектима за заштиту од поплава и водним објектима за одводњавање, уређење водотока, заштита и унапређење природних ретензионих простора и извођење других превентивних радова и мера, спровођење одбране од поплава и извођење радова на отклањању последица поплава, и то: хитних интервентних радова на водним објектима и кориту за велику воду током и непосредно након спровођења одбране од поплава.

Мере и радови из става 1. овог члана могу се спроводити и изван угроженог подручја ако се тиме смањује штетно дејство вода.

Мерама и радовима из ст. 1. и 2. овог члана не смеју се погоршавати услови заштите од поплава низводно и узводно од места на коме су мере и радови предузети.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Одбрана од поплава

Члан 53.

Одбрана од поплава обухвата одбрану од великих вода (спољних и унутрашњих) и нагомилавања леда.

Одбрана од поплава може бити редовна и ванредна.

Одбрана од поплава се проглашава:

1) на речној деоници, када водостај достигне коте прописане оперативним планом одбране од поплава, а очекује се даљи пораст водостаја када су у зависности од услова стварања, покретања и нагомилавања леда испуњени критеријуми прописани оперативним планом, или када су заштитни објекти угрожени услед дуготрајно високих водостаја;

2) на подручју хидромелиорационог система када су испуњени критеријуми и услови утврђени оперативним планом.

3) брисана је (види члан 27. Закона - 101/2016-9)

Одбрану од поплава организује  на водама I реда и на системима за одводњавање у јавној својини јавно водопривредно предузеће, а на водама II реда oдбрану од поплава организује и спроводи јединица локалне самоуправе, у складу са општим планом за одбрану од поплава и оперативним планом за одбрану од поплава.

Одбрану од поплава на водама I реда и на системима за одводњавање у јавној својини спроводи јавно водопривредно предузеће и правно лице које има лиценцу за обављање послова из члана 112. став 1. тач. 3) до 8) за одређено подручје, односно водну јединицу или део водне јединице (сектор, деоница, хидромелиорациони систем).

Правно лице које спроводи одбрану од поплава на одређеном подручју врши и одржавање и стара се о функционисању заштитних и регулациoних водних објеката и хидромелиорационих система на том подручју, прати стање тих објеката и изводи санационе радове и хитне интервенције на тим објектима.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Општи план за одбрану од поплава

Члан 54.

Општи план за одбрану од поплава (у даљем тексту: општи план) доноси се за воде I и II реда и за унутрашње воде.

Општи план из става 1. овог члана припрема Министарство, а доноси Влада, за период од шест година.

Општи план нарочито садржи: мере које се морају предузети превентивно и у периоду наиласка великих вода (спољних и унутрашњих) и појаве леда на водотоку; начин институционалног организовања одбране од поплава; дужности, одговорности и овлашћења руководилаца одбране, институција и других лица надлежних за одбрану од поплава,  начин осматрања и евидентирања хидролошких и других података; прогнозу појава и обавештавање.

Општи план доставља се органу државне управе надлежном за ванредне ситуације.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Оперативни план за одбрану од поплава

Члан 55.

Оперативни план за одбрану од поплава (у даљем тексту: оперативни план) доноси се за:

1) воде I реда и унутрашње воде;

2) воде II реда.

Оперативни план из става 1. тачка 1) овог члана израђује се:

1) за воде I реда, по водним подручјима, и обухвата водотоке на којима постоје заштитни водни објекти у јавној својини, као и потезе водотока на којима ти објекти не постоје, ако се на водотоку може благовремено спровести одбрана од поплава и да је то технички и економски оправдано;

2) за унутрашње воде, по мелиорационим подручјима на којима су изграђени системи заштите од унутрашњих вода у јавној својини.

Оперативни план из става 2. овог члана садржи податке потребне за оперативно спровођење одбране од поплава, а нарочито:

1) за воде I реда: водне јединице, секторе и деонице водотока, правно лице надлежно за организовање и спровођење одбране од поплава, имена руководилаца одбране од поплава и других одговорних лица, заштитне водне објекте на којима се спроводи одбрана од поплава, штићена поплавна подручја и критеријуме за проглашење редовне и ванредне одбране од поплава од спољних вода и нагомилавања леда, преглед хидролошких и метеоролошких станица и пунктова за осматрање ледених појава;

2) за унутрашње воде: водне јединице, хидромелиорационе системе на којима се спроводи одбрана од поплава, правно лице надлежно за организовање и спровођење одбране од поплава, имена руководилаца одбране од поплава и других одговорних лица и критеријуме и услове за проглашење редовне и ванредне одбране од поплава од унутрашњих вода.

Оперативни план из става 2. овог члана припрема јавно водопривредно предузеће, у складу са општим планом, а доноси Министарство за територију Републике Србије, најкасније до 31. децембра текуће године за наредну годину.

Оперативни план за воде II реда доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз прибављено мишљење јавног водопривредног предузећа.

Оперативни план из става 5. овог члана нарочито садржи: податке потребне за оперативно спровођење одбране од поплава, критеријуме за проглашавање одбране од поплава, имена руководилаца и називе субјеката одбране од поплава, начин узбуњивања и обавештавања.

Оперативни план доносе и правна лица чија је имовина угрожена поплавама.

Оперативни план из ст. 5. и 7. овог члана доноси се, у складу са општим планом и оперативним планом за воде I реда, за период од једне године, најкасније 30 дана од дана доношења оперативног плана за воде I реда.

Оперативни планови из става 1. овог члана достављају се органу државне управе надлежном за ванредне ситуације.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Обавезе правног лица које користи бране са акумулационим и ретензионим басенима

Члан 56.

Правно лице које користи бране са акумулационим и ретензионим басенима, дужно је да их одржава и користи на начин којим се обезбеђује прихватање поплавних таласа.

Лице из става 1. овог члана дужно је да, у периоду ван одбране од поплава, доставља републичкој организацији надлежној за хидрометеоролошке послове,јавном водопривредном предузећу и лицу одређеном оперативним планом за одбрану од поплава, податке о стању и степену напуњености акумулационих басена недељно, а у периоду редовне и ванредне одбране од поплава свакодневно.

Привремена забрана саобраћаја

Члан 57.

У случају опасности од поплава министар надлежан за послове саобраћаја, на предлог министра, може на угроженом подручју привремено забранити друмски, железнички или водни саобраћај.

О привременој забрани из става 1. овог члана обавештава се министарство надлежно за унутрашње послове.

Изградња објеката саобраћајне инфраструктуре

Члан 58.

Објекти саобраћајне инфраструктуре морају се градити тако да:

1) на угроженим деоницама водотока представљају локализационе одбрамбене линије;

2) формирају посебне касете којима се утицај евентуалног пробоја главних заштитних водних објеката просторно ограничава;

3) не ремете проток вода, наноса и леда и поштују услове пловидбе.

Мере и радови за разбијање леда

Члан 59.

Ако се, због нагомилавања леда, створе ледене баријере које могу проузроковати поплаве или ако услед покретања леда у рекама дође или може доћи до оштећења заштитних водних објеката и других објеката, у кориту и приобаљу предузимају се мере и радови за разбијање леда, утврђени општим и оперативним планом.

Ради заштите од оштећења мостова, прелаза преко водотока, водних, пловних и других објеката и постројења власник, односно корисник тих објеката и постројења дужан је да предузме мере и радове из става 1. овог члана.

Дужност обавештавања

Члан 60.

Лице одређено оперативним планом обавештава, у складу са законом којим се уређују ванредне ситуације, надлежни орган о потреби проглашења ванредне ситуације ако:

1) постоји опасност да најављена хидролошка ситуација знатно превазиђе услове ванредне одбране од поплава;

2) стање заштитних водних објеката и људски и материјални потенцијал нису довољни за ефикасну одбрану од поплава.

4.1.2.2. Заштита од штетног дејства ерозије и бујица

Одређивање ерозионог подручја

Члан 61.

Министар, министар надлежан за послове пољопривреде, министар надлежан за послове шума, министар надлежан за послове заштите животне средине и за природне ресурсе утврђују:

1) критеријуме за одређивање ерозионог подручја;

2) методологију за израду карте ерозије за територију Републике Србије.

Министарство, министарство надлежно за послове пољопривреде, министарство надлежно за послове шума и министарство надлежно за послове заштите животне средине и природне ресурсе израђују карту ерозије за територију Републике Србије.

Влада, на предлог Министарства, министарства надлежног за послове пољопривреде, министарства надлежног за послове шума и министарства надлежног за послове заштите животне средине и природне ресурсе, одређује ерозионо подручје, његове границе и услове за коришћење ерозионог подручја.

Границе ерозионог подручја уносе се у план управљања водама, план управљања ризицима од поплава, програм развоја шумарства, план развоја шумског подручја, пољопривредне основе и у просторне (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) и урбанистичке планове (план генералне регулације, генерални урбанистички план и план детаљне регулације).

Министарство, министарство надлежно за послове пољопривреде, министарство надлежно за послове шума и министарство надлежно за послове заштите животне средине и природне ресурсе врше преиспитивање карте ерозије за територију Републике Србије по истеку шест година од дана њене израде, а новелирање по истеку десет година од дана њене израде.”

Јединица локалне самоуправе је дужна да, за потребе новелирања плана управљања водама, евидентира све појаве и радове који могу да утичу на промену стања ерозије и бујица и да податке о томе доставља јавном водопривредном предузећу једном годишње.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Радови и мере

Члан 62.

Ради спречавања и отклањања штетног дејства ерозије и бујица спроводе се превентивне мере, граде и одржавају водни објекти за заштиту од ерозије и бујица и изводе заштитни радови.

Превентивним мерама сматрају се нарочито:

1) забрањене радње: пустошење, крчење и непланска чиста сеча шума; огољавање површина; непланско преоравање ливада, пашњака и необрађених површина; затрпавање извора и неконтролисано сакупљање и одвођење тих вода; изградња објеката без одговарајуће планске и пројектне документације; вађење речних наноса са дна или падина, осим за потребе обезбеђења пропусне способности корита водотока; изградња објеката који би могли да угрозе стабилност земљишта; друге радње којима се поспешује ерозија и стварање бујица;

2) коришћење пољопривредног и другог земљишта у складу са захтевима антиерозионог уређења земљишта.

Заштитним радовима, у смислу овог закона, сматрају се биотехнички и биолошки заштитни радови, и то: пошумљавање; гајење и одржавање заштитне вегетације; крчење растиња; затрављивање; терасирање, подизање воћњака и вештачких ливада; мелиорација пашњака; чишћење корита и други слични радови.

Брисан је ранији став 4. (види члан 31. Закона - 101/2016-9)

*Службени гласник РС, број 101/2016

Брисан је назив члана 63. (види члан 32. Закона - 101/2016-9)

Члан 63.

Брисан је (види члан 32. Закона - 101/2016-9)

Обавеза извођења радова и мера

Члан 64.

Власници и корисници земљишта на ерозионом подручју дужни су да изводе радове и предузимају мере за заштиту од ерозије и бујица у складу са планом управљања водама и условима за коришћење ерозионог подручја.

Ако је  за изградњу објекта прописано извођење радова и мера за заштиту од ерозије и бујица, правно лице које гради тај објекат дужно је да те радове и мере изведе на начин предвиђен техничком документацијом, пре добијања употребне дозволе за тај објекат.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Осматрање и мерење

Члан 65.

Република Србија обезбеђује осматрање и мерење природних појава које се односе на заштиту од штетног дејства вода.

Осматрање и мерење из става 1. овог члана врши републичка организација надлежна за хидрометеоролошке послове и друга правна лица одређена у оперативном плану.

Подаци о осматрањима и мерењима природних појава из става 1. овог члана су јавни.

4.2. Уређење и коришћење вода

4.2.1. Уређење вода

Члан 66.

Уређење вода, у смислу овог закона, је скуп мера и радова на очувању и регулисању водених количина којима се:

1) обезбеђује квантитативна, просторна и временска расподела вода за снабдевање водом за пиће становништва, индустрије и других корисника;

2) обезбеђује добро стање акватичних и приобалних екосистема;

3) повећава количина воде у водотоцима у маловодном периоду;

4) обезбеђују услови за посебно коришћење вода.

4.2.2. Коришћење вода

Опште коришћење вода

Члан 67.

Опште коришћење вода подразумева коришћење вода без претходног третмана, односно без употребе посебних уређаја (пумпе, натеге и друго) или изградње водних објеката, и то за:

1) пиће;

2) напајање стоке у домаћинству;

3) санитарно-хигијенске потребе;

4) рекреацију, укључујући и купање;

5) гашење пожара;

6) пловидбу.

Орган јединице локалне самоуправе, по претходно прибављеном мишљењу јавног водопривредног предузећа, одређује место и начин коришћења воде за намене из става 1. тачка 4) овог члана.

Посебно коришћење вода

Члан 68.

Свако коришћење вода које не представља опште коришћење вода јесте посебно коришћење вода.

Право на посебно коришћење вода стиче се водном дозволом, а ако се посебно коришћење вода врши по основу концесије, и у складу са уговором којим се уређује концесија.

Привремено ограничење права на посебно коришћење вода

Члан 69.

Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, може привремено ограничити право на посебно коришћење вода:

1) ако је услед природних појава доведено у питање обезбеђивање количина воде или угрожен њен квалитет, природна равнотежа акватичних и приобалних екосистема или смањена безбедност од штетног дејства воде;

2) у случају већег оштећења водних објеката, због чега је потребна њихова реконструкција;

3) ако се вода не користи рационално и економично, у складу са уговором о концесији, односно водном дозволом;

4) ако коришћење вода има за последицу њено загађење и угрожавање водних и приобалних екосистема;

5) у другим случајевима, који за последицу имају недостатак воде или смањену безбедност од штетног дејства воде.

Статус објеката по престанку права на посебно коришћење вода

Члан 70.

Ималац права на посебно коришћење вода дужан је да, по престанку тог права, објекте који су изграђени ради остваривања тог права, уклони о свом трошку, у року од годину дана.

Ако ималац права у року из става 1. овог члана не уклони објекат, његово уклањање ће извршити јавно водопривредно предузеће, на терет лица из става 1. овог члана.

Ако се објекат из става 1. овог члана може користити за заштиту од штетног дејства вода, коришћење вода, заштиту квалитета вода или за очување екосистема, постаје јавна својина.

У случају из става 3. овог члана Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, дужан је да 30 дана пре истека права на посебно коришћење вода стеченог на основу водне дозволе, обавести имаоца тог права о могућности коришћења тог објекта за намене из става 3. овог члана, чиме престаје његова обавеза уклањања тог објекта.

Намена, услови и приоритети у коришћењу вода

Члан 71.

Коришћење вода, у смислу овог закона, обухвата коришћење:

1) површинских и подземних вода за снабдевање водом за пиће, санитарно-хигијенске потребе, за потребе индустрије и друге намене;

2) воде за наводњавање;

3) водних снага за производњу електричне енергије и погон уређаја;

4) воде за рибњаке;

5) воде за пловидбу;

6) воде за спорт, рекреацију и туризам.

Коришћење вода из става 1. овог члана врши се у складу са овим законом и посебним законима.

Вода се мора користити рационално и економично.

Сваки корисник је дужан да воду користи на начин којим се не ускраћује право коришћења вода другим лицима и не угрожавају циљеви животне средине.

Коришћење вода за снабдевање становништва водом за пиће, санитарно-хигијенске потребе, напајање стоке и одбрану земље има приоритет над коришћењем вода за остале намене.

4.2.2.1. Снабдевање водом

Коришћење воде погодне за пиће

Члан 72.

Подземне воде са квалитетом погодним за пиће и воде са јавних извора користе се само за: снабдевање водом становништва, санитарно-хигијенске потребе, напајање стоке, за потребе индустрије која захтева висококвалитетну воду (прехрамбена, фармацеутска и друго) и потребе малих потрошача (испод 1 l/s).

Воде које су планом управљања водама одређене за пиће не могу се користити за друге сврхе, изузев за гашење пожара, нити на начин који би неповољно утицао на количину и својства воде.

Идентификација водних тела и њихова заштита

Члан 73.

Ради трајног обезбеђивања услова за коришћење воде и заштите њеног квалитета, јавно водопривредно предузеће дужно је да на сваком водном подручју идентификује водна тела подземних и површинских вода која се користе или се могу користити за људску потрошњу у будућности, у просечној количини воде већој од 10 m3/дан или за снабдевање водом за пиће више од 50 становника.

Подручја на којима се налазе водна тела из става 1. овог члана морају бити заштићена од намерног или случајног загађивања и других утицаја који могу неповољно утицати на издашност изворишта и на здравствену исправност воде.

Подручја из става 1. овог члана уносе се у регистар заштићених области.

Обавеза контроле квалитета и квантитета воде

Члан 74.

Јавно предузеће, односно друго правно лице које обавља послове снабдевања водом дужно је да:

1) постави уређаје и обезбеди стално и систематско регистровање количина воде и ниво подземне воде и испитивање квалитета воде на водозахвату;

2) предузима мере за обезбеђење здравствене исправности воде за пиће ;

3) предузима мере за обезбеђење техничке исправности уређаја.

Правно лице, односно предузетник које користи воду у процесу рада или производње дужно је да обезбеди стално и систематско регистровање количина воде, ниво подземне воде и испитивање квалитета воде на водозахвату.

Лице из ст. 1. и 2. овог члана дужно је да податке о мерењима количине и квалитета воде на водозахвату доставља Министарству и јавном водопривредном предузећу, најмање једанпут годишње.

Јавно водопривредно предузеће податке из става 3. овог члана уноси у водни информациони систем.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Здравствена исправност и квалитет воде

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 75.

Вода за пиће мора испуњавати услове у погледу здравствене исправности.

Вода за купање мора да испуњава услове у погледу исправности и квалитета.

Министар надлежан за послове здравља ближе прописује услове у погледу здравствене исправности воде за пиће и услове у погледу квалитета воде за купање.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Водна тела и изворишта за регионално снабдевање водом за пиће

Члан 76.

Водна тела, односно изворишта која служе за регионално снабдевање водом за пиће су добра од општег интереса.

Водна тела и границе изворишта из става 1. овог члана одређује Влада.

Изворишта из става 1. овог члана уписују се у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.

Зоне санитарне заштите изворишта за снабдевање водом за пиће

Члан 77.

На подручјима која се користе као изворишта за снабдевање водом за пиће  одређују се три зоне санитарне заштите, и то: шира зона заштите, ужа зона заштите и зона непосредне заштите.

Зоне санитарне заштите из става 1. овог члана представљају заштићену област и одређују се у складу са хидролошким, хидрогеолошким и другим својствима земљишта и подсливова, врстом изворишта и његовог окружења, капацитетом изворишта и другим чиниоцима који утичу на издашност изворишта, а користи се и одржава на начин који не изазива и не може да изазове загађивање воде на изворишту.

Министар, министар надлежан за послове здравља и министар надлежан за послове заштите животне средине ближе прописују за која се изворишта, с обзиром на капацитет, одређују зоне санитарне заштите, као и начин одређивања, одржавања и коришћења зона санитарне заштите и садржину елабората о зонама санитарне заштите.

Захтев за одређивање зона санитарне заштите подноси орган јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази извориште за које су елаборатом предвиђене зоне санитарне заштите.

Ако се зоне заштите простиру на територији више јединица локалне самоуправе, захтев подноси свака јединица локалне самоуправе за зоне заштите на својој територији.

Министар надлежан за послове здравља,  доноси решење о одређивању зона санитарне заштите изворишта из става 1. овог члана, на основу елабората из става 4. овог члана.

Брисан је ранији став 7. (види члан 36. Закона - 101/2016-9)

Решење донето од стране министра надлежног за послове здравља из става 6. овог члана је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

На основу правоснажног решења из става 6. овог члана, зоне санитарне заштите уносе се у план управљања водама, просторни (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) и урбанистички (план генералне регулације, генерални урбанистички план и план детаљне регулације) план.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Мерење количине и испитивање квалитета воде на извориштима

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 78.

За водна тела из којих се просечно може захватити више од 100 m3/дан, а која су планом управљања водама намењена за снабдевање водом за пиће и за санитарно-хигијенске потребе у будућности, обезбеђује се континуирано мерење количине воде и испитивање њеног квалитета.

Мерење и испитивање из става 1. овог члана врши се према годишњем програму који доноси Министарство.

Мерење из става 1. овог члана врши републичка организација надлежна за хидрометеоролошке послове, а испитивање орган управе надлежан за спровођење државног мониторинга квалитета вода.

Мерење и испитивање из става 1. овог члана може да врши и друго правно лице овлашћено од стране Министарства за обављање тих послова.

Министар решењем овлашћује правно лице из става 4. овог члана, ако има:

1) акт о додели акредитације од стране надлежног акредитационог тела за обављање послова испитивања квалитета воде;

2) референце за послове из става 1. овог члана.

Решење министра из става 5. овог члана је коначно у управном поступку и против њега може се покренути управни спор.

Лице из ст. 3. и 4. овог члана дужно је да податке о количини и квалитету воде доставља квартално Министарству, министарству надлежном за послове здравља, министарству надлежном за послове заштите животне средине , јавном водопривредном предузећу, а за подземне воде и министарству надлежном за послове геологије.

Подаци из става 1. овог члана су јавни.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Истражни радови на изворишту

Члан 79.

Воде из изворишта површинских вода које служе за снабдевање водом за пиће, могу се користити само ако је то коришћење у складу са водним билансом и ако су претходно обављени истражни радови у складу са овим законом.

Воде из изворишта подземних вода које служе за снабдевање водом за пиће, могу се користити само ако је то у складу са водним билансом и ако су претходно обављени хидрогеолошки истражни радови у складу са условима и начином извођења геолошких истраживања прописаним законом којим се уређују геолошка истраживања.

Истражним радовима из ст. 1. и 2. овог члана сматрају се радови који обухватају утврђивање резерви, издашности и квалитета воде на одређеном изворишту.

Обим и врсту истражних радова из става 1. овог члана Министарство утврђује решењем.

Обим и врсту истражних радова из става 2. овог члана министарство надлежно за послове детаљних геолошких истраживања утврђује решењем.

Решење из ст. 4. и 5. овог члана је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Обавезе извођача истражних и других радова

Члан 80.

Ако се приликом бушења и истражних радова у рударству или приликом извођења рударских и других радова наиђе на водоносни слој, изузев потповршинског водоносног слоја, извођач радова дужан је да без одлагања предузме мере ради спречавања загађивања подземних вода и да о водоносном слоју и предузетим мерама обавести Министарство и министарство надлежно за послове геолошких истраживања.

Ако Министарство обавести извођача радова да се воде из водоносног слоја неће одмах користити, извођач радова је дужан да о свом трошку затвори бушотину.

Бунари и бушотине са слободним истицањем воде морају бити опремљени уређајима за регулисање истицања воде и заштиту вода од загађивања.

Обезбеђивање минималног одрживог протока

Члан 81.

Приликом захватања вода из водотока, односно акумулација, мора се низводно од водозахвата обезбедити минимални одрживи проток, узимајући у обзир, нарочито: хидролошки режим водотока и карактеристике водотока са аспекта коришћења вода и заштите вода, стање акватичног и приобалног екосистема.

Министар и министар надлежан за послове заштите животне средине ближе прописују начин и мерила за одређивање минималног одрживог протока.

4.2.2.2. Коришћење воде за наводњавање

Услови за коришћење воде

Члан 82.

Подземне воде прве издани могу се користити за наводњавање пољопривредног земљишта уколико су испуњени следећи услови:

1) да се тим коришћењем не ускраћује право на коришћење воде за приоритетне намене из члана 71. став 5 овог закона;

2) да не постоји могућност захвата из површинских вода и

3) да постоји добра расположивост ресурса подземних вода.

Коришћење вода за наводњавање пољопривредног или другог земљишта врши се у складу са условима утврђеним водном дозволом, а ако се коришћење воде за наводњавање врши по основу концесије, и у складу са уговором којим се уређује концесија.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Квалитет воде

Члан 83.

Вода која се користи за наводњавање пољопривредних култура мора да испуњава услове у погледу квалитета, узимајући у обзир тип земљишта, начин наводњавања, као и пољопривредну културу.

Министар ближе прописује услове у погледу квалитета воде из става 1. овог члана.

4.2.2.3. Коришћење водних снага

Услови коришћења

Члан 84.

Коришћење водних снага за производњу електричне енергије или за погон уређаја снагом воде врши се у складу са условима утврђеним водном дозволом, а ако се коришћење водних снага врши по основу концесије, и у складу са уговором којим се уређује концесија.

Пројектовање и изградња објеката и уређаја

Члан 85.

Пројектовање и изградња објеката и уређаја за коришћење водних снага врши се тако да се:

1) омогући враћање воде у водоток или друге површинске воде, после искоришћења енергије;

2) не умањи постојећи обим и не спречава коришћење воде за снабдевање становништва и других корисника водом за пиће, наводњавање и друге намене, у складу са овим законом;

3) не умањи степен заштите од штетног дејства вода и не отежава спровођење мера те заштите;

4) не погоршају услови санитарне заштите и не утиче негативно на стање животне средине;

5) обезбеђује њихово вишенаменско коришћење, са обавезном наменом за заштиту од поплава.

4.2.2.4. Коришћење вода за пловидбу

Члан 86.

Вода за пловидбу може се користити под условима који су одређени овим законом и посебним законом.

4.2.2.5. Коришћење вода за узгој рибе

Члан 87.

Коришћење вода за узгој рибе у рибњаку врши се у складу са овим законом и посебним законом.

Топловодни рибњаци не могу се градити на местима на којима се налазе или су планирана изворишта подземних вода, или на којима се планира изградња водних објеката за заштиту од штетног дејства вода.

Забрањен је узгој риба ради комерцијалног изловљавања у акумулацији која служи за снабдевање водом, као и кавезни узгој риба у хидромелиорационим системима за одводњавање и наводњавање.

Рибарско подручје се не може установити на хидромелиорационим системима за одводњавање и наводњавање.

Изузетно од става 4. овог члана рибарско подручје се може установити на хидромелиорационим системима за одводњавање и наводњавање уз сагласност министра надлежног за послове водопривреде.

Порибљавање акумулација и канала врши се тако да се не угрози прописани квалитет вода и опстанак акватичних екосистема.

Правно, односно физичко лице које је порибљавањем акумулација и канала угрозило прописани квалитет воде и опстанак акватичних екосистема, сноси трошкове враћања у добар статус површинске воде.

*Службени гласник РС, број 101/2016

4.2.2.6. Коришћење вода за спорт, рекреацију и туризам

Члан 88.

Коришћење вода за спорт, рекреацију, укључујући и купање и туризам врши се у складу са овим законом и посебним законима.

На акумулацијама које служе за снабдевање водом забрањено је коришћење пловног објекта са моторима са унутрашњим сагоревањем.

4.2.3. Вађење речних наноса

*Службени гласник РС, број 101/2016

План вађења речних наноса

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 88а

Вађење речних наноса врши се са водног земљишта, на локалитетима где је то од интереса за очување или побољшање водног режима, у обиму који неће нарушити водни режим, постојеће коришћење подземних вода, стабилност обала и природну равнотежу акватичних и приобалних екосистема.

Министарство доноси план вађења речних наноса за период од две године.

Ако се вађење речних наноса планира на међудржавним и међународним водним путевима, министарство је дужно да пре доношења плана из става 2. овог члана прибави сагласност министарства надлежног за послове саобраћаја.

План вађења речних наноса садржи нарочито: планиране локације за вађење речних наноса и планиране количине речних наноса за вађење, локације на којима није дозвољено вађење речних наноса, као и услове за вађење речних наноса.

План вађења речних наноса припремају јавна водопривредна предузећа, свако за територију на којој обавља водну делатност у сарадњи са органом задуженим за техничко одржавање водних путева.

За потребе доношења плана из става 2. овог члана, надлежни орган за послове одржавања државних водних путева, на захтев јавног водопривредног предузећа, дужна је да уступи без накнаде, у року од 30 дана од дана пријема захтева, постојеће копије морфолошких снимака и детаљних снимака свих водотокова, као и податке о потребним габаритима водних путева.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Право на вађење речних наноса

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 89.

Брисан је ранији став 1. (види члан 42. Закона - 101/2016-9)

Право на вађење речних наноса стиче се водном сагласношћу, а ако се вађење речних наноса врши по основу концесије, и у складу са уговором којим се уређује концесија.

Уз захтев за издавање водне сагласности подноси се:

1) водни услови;

2) пројекат вађења речних наноса;

3) мишљење органа надлежног за техничко одржавање водног пута на пројекат из тачке 2) овог става, када се вађење речних наноса врши на водном путу;

4) у случају вађења речних наноса са пољопривредног земљишта, сагласност Министарства, а за територију аутономне покрајине сагласност надлежног органа аутономне покрајине;

5) доказ о праву својине, односно праву коришћења или закупа водног земљишта, са кога се врши вађење;

6) копија плана парцеле;

7) акт надлежног органа о сагласности на студију о процени утицаја на животну средину, односно акт надлежног органа којим утврђује да није потребна процена утицаја на животну средину.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Обавезе лица које обавља вађење речних наноса

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 90.

Правно лице, односно предузетник може да обавља вађење речних наноса ако је уписан у одговарајући регистар за обављање те делатности.

Лице из става 1. овог члана дужно је да:

1) води евиденцију о вађењу речних наноса, која нарочито садржи податке о локацији, врсти, количини и начину вађења речних наноса;

2) престала је да важи (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

3) врши геодетско снимање локације пре и после вађења речних наноса.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Забрана вађења речних наноса

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 91.

Министар решењем забрањује вађење речних наноса ако је:

1) на деоници водотока вађењем наноса изазван или може бити изазван поремећај водног режима;

2) дошло до поремећаја стабилности речног корита или водног земљишта;

3) нарушен добар еколошки статус.

Решење из става 1. овог члана је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

*Службени гласник РС, број 101/2016

4.3. Заштита вода од загађивања

4.3.1. Појам, граничне вредности и стандарди квалитета животне средине

*Службени гласник РС, број 101/2016

Појам

Члан 92.

Заштита вода, у смислу овог закона, јесте скуп мера и активности којима се квалитет површинских и подземних вода штити и унапређује, укључујући и од утицаја прекограничног загађења, ради:

1) очувања живота и здравља људи;

2) смањења загађења и спречавања даљег погоршања стања вода;

3) обезбеђења нешкодљивог и несметаног коришћења вода за различите намене;

4) заштите водних и приобалних екосистема и постизања стандарда квалитета животне средине у складу са прописом којим се уређује заштита животне средине и циљеви животне средине.

Граничне вредности емисије

Члан 93.

Ради спречавања погоршања квалитета воде и животне средине, одређују се физичко-хемијски параметри и граничне вредности емисије загађујућих материја, као и начини и услови испуштања загађујућих материја и примене граничних вредности емисије, и то за:

1) технолошке отпадне воде пре њиховог испуштања у јавну канализацију;

2) технолошке и друге отпадне воде које се непосредно испуштају у реципијент;

3) воде које се после пречишћавања испуштају из система јавне канализације у реципијент;

4) отпадне воде које се испуштају у реципијент из септичке и сабирне јаме.

Влада, на предлог министра и министра надлежног за послове заштите животне средине, утврђује физичко-хемијске параметре и граничне вредности емисије загађујућих материја, начине и услове испуштања загађујућих материја, као и начине и услове примене граничних вредности емисије из става 1. овог члана и рокове за њихово достизање.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Стандарди квалитета животне средине и граничне вредности загађујућих материја

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 93а

Ради спречавања погоршања квалитета воде и животне средине, и утврђивања оцене статуса површинских и подземних вода утврђују се стандарди квалитета животне средине и граничне вредности загађујућих материја за површинске воде, подземне воде и седимент.

Критеријуми за оцену квалитета седимента утврђују се као граничне вредности загађујућих материја за оцену статуса и тренда квалитета седимента као и за оцену квалитета седимента при измуљивању.

Влада, на предлог министра надлежног за послове заштите животне средине утврђује:

1) стандарде квалитета животне средине, граничне вредности и критеријуме из ст. 1. и 2. овог члана, као и начине и услове њихове примене и рокове за њихово достизање;

2) стандарде квалитета животне средине за приоритетне, хазардне и друге загађујуће супстанце у матриксима површинских вода, начин и услове њихове примене и рокове за њихово достизање, као и процедуре за анализе дугорочног тренда концентрација ових супстанци и листу супстанци за праћење.

*Службени гласник РС, број 101/2016

4.3.2. Планирање заштите вода

План заштите вода од загађивања

Члан 94.

Заштита вода спроводи се у складу са планом заштите вода од загађивања.

План заштите вода од загађивања нарочито садржи: листу агломерација; мере за контролу, спречавање, прекидање и смањивање уношења у површинске и подземне воде хазардних супстанци; мере за спречавање уношења и одлагање отпадних и других материја на подручјима на којима то може утицати на погоршање квалитета вода; мере за пречишћавање отпадних вода; мере превенције и контроле уношења расутих загађења, ради спречавања њиховог утицаја; мере заштите акватичних екосистема и других екосистема који непосредно зависе од акватичних екосистема од хазардних и приоритетних супстанци, укључујући и приоритетне хазардне супстанце; начин спровођења интервентних мера у одређеним случајевима загађивања; органе и правна лица који су дужни спроводити поједине мере и радове; рокове за смањење загађивања воде; одговорности и овлашћења у вези са спровођењем заштите вода, изградње објеката, са пратећим уређајима за пречишћавање отпадних вода и друге мере потребне за заштиту и унапређење квалитета вода.

Саставни део плана из става 1. овог члана је и класификација водних тела површинских и подземних вода утврђена у складу са овим законом.

План из става 1. овог члана мора бити у складу са Стратегијом и планом управљања водама.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Доношење плана

Члан 95.

План заштите вода од загађивања доноси Влада, на предлог Министарства, за период од шест година.

Министарство сваке друге године, рачунајући од дана доношења плана заштите вода од загађивања из става 1. овог члана, подноси извештај Влади о извршењу тог плана.

Усаглашавање планова

Члан 96.

План заштите вода од загађивања и акциони план заштите животне средине који доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове заштите животне средине, морају да буду усклађени.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Рањиво подручје

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 96a

Рањиво подручје је подручје осетљиво на нитрате из пољопривредних извора на којем је потребно спровести појачане мере заштите вода од загађивања нитратима из тих извора.

Ради смањења загађивања вода нитратима из пољопривредних извора, односно спречавања даљег загађивања Влада, на предлог министра и министра надлежног за послове заштите животне средине:

1) утврђује критеријуме за одређивање рањивих подручја;

2) одређује рањива подручја и њихове границе;

3) утврђује акционе програме за одређена рањива подручја са обавезним мерама;

4) утврђује програм мониторинга ради оцене ефикасности акционих програма из тачке 3) овог става закона;

5) утврђује програм мониторинга концентрација нитрата у водама које се користе или се планирају за снабдевање водом за пиће за потребе преиспитивања акта о одређивању рањивих подручја.

Критеријуми из става 2. тачка 1) овог члана се доносе на основу физичких карактеристика и карактеристика вода и земљишта.

Акт о одређивању рањивих подручја из става 2. тачка 2) овог члана се преиспитује и по потреби мења и/или допуњује најмање сваке четврте године.

Акциони програми из става 2. тачка 3) овог члана се доносе за период од четири године, преиспитују најмање сваке четврте године и по потреби мењају и/или допуњују.

Садржај акционог програма којим се прописују обавезне и по потреби додатне мере доноси министар надлежан за послове пољопривреде.

У циљу обезбеђивања општег нивоа заштите вода од загађивања нитратима из пољопривредних извора, министар надлежан за послове пољопривредe доноси:

1) правило добре пољопривредне праксе,

2) по потреби програм који ће промовисати правила из тачкe 1) овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Осетљиво подручје

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 96б

Осетљиво подручје је подручје осетљиво на нутријенте, укључујући и подручје подложно еутрофикацији, на коме је, ради достизања циљева квалитета вода, потребно спровести строжије пречишћавање комуналних отпадних вода.

Влада, на предлог министра и министра надлежног за послове заштите животне средине, утврђује критеријуме за одређивање осетљивих подручја и одређује осетљиво подручје и његове границе.

Акт о одређивању осетљивих подручја се преиспитује и по потреби мења и/или допуњује најмање сваке четврте године.

*Службени гласник РС, број 101/2016

4.3.3. Забране и обавезе загађивача

Забране ради заштите квалитета воде

Члан 97.

Ради заштите квалитета вода, забрањено је:

1) уношење у површинске  воде отпадних вода које садрже хазардне и загађујуће супстанце изнад прописаних граничних вредности емисије које могу довести до погоршања тренутног стања;

1а) уношење свих хазардних супстанци у подземне воде;

1б) уношење осталих загађујућих супстанци у подземне воде у мери у којој узрокују погоршање или значајне и сталне узлазне трендове концентрација загађујућих супстанци у подземним водама;

2) испуштање отпадне воде у стајаће воде, ако је та вода у контакту са подземном водом, која може проузроковати угрожавање доброг еколошког или хемијског статуса стајаће воде;

3) испуштање са пловних објеката или са обале загађујућих супстанци које директно или индиректно доспевају у воде, а потичу од било ког уређаја са брода или уређаја за пребацивање на брод или са брода;

4) испуштање прекомерно термички загађене воде;

4а) одлагање у воде муља, обрађеног или необрађеног, из постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода;

5) коришћење ђубрива или средстава за заштиту биља у обалном појасу до 5 m;

6) испуштање у јавну канализацију отпадних вода које садрже хазардне супстанце:

– изнад прописаних вредности,

– које могу штетно деловати на могућност пречишћавања вода из канализације,

– које могу оштетити канализациони систем и постројење за пречишћавање вода,

– које могу негативно утицати на здравље лица која одржавају канализациони систем;

7) коришћење напуштених бунара као септичких јама;

8) остављање у кориту за велику воду природних и вештачких водотока и језера, као и на другом земљишту, материјала који могу загадити воде;

9) прање возила, машина, опреме и уређаја у површинским водама и на водном земљишту.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Обавеза пречишћавања отпадних вода

Члан 98.

Правно лице, предузетник, односно физичко лице које испушта или одлаже материје које могу загадити воду, осим физичког лица које користи воду за пиће, сопствене и санитарне потребе, дужно је да те материје, пре испуштања у систем јавне канализације или реципијент, делимично или потпуно одстрани као и да пречисти отпадне воде, у складу са овим законом и посебним законима који уређују област заштите животне средине, односно прописа донетих на основу тих закона.

Пречишћавање отпадних вода из става 1. овог члана врши се до нивоа који одговара граничним вредностима емисије или до нивоа којим се не нарушавају стандарди квалитета животне средине реципијента, у складу са прописима којима се уређују граничне вредности загађујућих материја у површинским и подземним водама, граничне вредности приоритетних, хазардних и других загађујућих супстанци и прописом којим се уређују граничне вредности емисије загађујућих материја у воде, узимајући строжији критеријум од ова два.

Изузетно, строжије услове испуштања отпадних вода, односно строжије вредности од прописаних граничних вредности емисије из става 2. овог члана утврђују се водном и/или интегрисаном дозволом у складу са прописом из става 2. овог члана а на основу стандарда квалитета животне средине и граничних вредности из члана 93а овог закона и закона којим се уређује интегрисано спречавање и контрола загађивања животне средине.

Ради обезбеђивања пречишћавања отпадних вода, лице из става 1. овог члана које испушта отпадну воду у реципијент или јавну канализацију дужно је да обезбеди средства и утврди рокове за изградњу и погон уређаја, односно постројења за пречишћавање отпадних вода у складу са акционим планом за достизање граничних вредности емисије загађујућих материја у воде, планом заштите вода од загађивања и планом управљања водама.

Акт о испуштању отпадних вода у јавну канализацију доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Муљ који је настао у процесу пречишћавања комуналних отпадних вода обрађује се, користи или одлаже на начин којим се не угрожава животна средина и здравље људи, у складу са овим законом, прописом којим се уређују граничне вредности емисије загађујућих материја у воде и посебним законима којима се уређује пољопривредно земљиште и управљање отпадом.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Обавеза мерења количине и испитивања квалитета отпадних вода

Члан 99.

Правно лице, предузетник, односно физичко лице из члана 98. овог закона, дужно је да постави уређаје за мерење и континуирано мери количине отпадних вода, да испитује параметре квалитета отпадних вода и њихов утицај на реципијент, да извештаје о извршеним мерењима чува најмање пет година и да исте доставља јавном водопривредном предузећу, министарству надлежном за послове заштите животне средине и Агенцији за животну средину једном годишње.

Лице из става 1. овог члана који има уређаје, објекте, односно, постројења за пречишћавање отпадних вода, дужно је да мери количине и испитује квалитет отпадних вода пре и после пречишћавања, да обезбеди редовно функционисање уређаја, објеката, односно, постројења за пречишћавање отпадних вода и да води дневник њиховог рада.

Ако у процесу производње у одређеном погону или делу погона настају отпадне воде које садрже опасне материје, лице из става 1. дужно је да обавља мерење количина и испитивање квалитета отпадних вода пре њиховог спајања са осталим токовима отпадних вода.

Министар и министар надлежан за послове заштите животне средине ближе прописују:

1) начин, услове и место за постављање уређаја за мерење количина, узимање узорака и испитивање квалитета отпадних вода и њиховог утицаја на реципијент;

2) садржину извештаја о извршеним мерењима количина и испитивања квалитета отпадних вода и њиховог утицаја на реципијент и начин и рокове његовог достављања.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Обавеза контроле исправности објеката

Члан 100.

Правно лице које врши сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода и заштиту вода дужно је да врши контролу исправности објеката за сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода, пре свега у погледу водонепропусности, сваких пет година, а у случају уређаја за мерење количина отпадних вода једанпут годишње.

Контролу исправности објеката из става 1. овог члана врши овлашћено правно лице, у складу са овим законом и законом којим се уређује изградња објеката, и о томе издаје потврду.

Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на септичке и сабирне јаме.

Обавезе у случају непосредне опасности од загађивања

Члан 101.

Ако дође до непосредне опасности од загађивања, односно до загађивања површинских и подземних вода, правно лице, предузетник, односно физичко лице из члана 98. овог закона дужно је да предузме мере за спречавање, односно за смањивање и санацију загађења вода и да планира средства и рокове за њихово остваривање.

Ако правно лице, предузетник, односно физичко лице не предузме мере за смањивање и санацију загађења вода из става 1. овог члана, те мере предузеће јавно водопривредно предузеће, о његовом трошку.

Обавеза заштите вода од загађивања са пловних објеката

Члан 102.

У луци, пристаништу, марини и зимовнику морају бити постављени уређаји за преузимање отпадних минералних уља, уљних смеша, отпадних вода и других отпадних материја са пловних објеката, у складу са посебним законом.

Обавеза одржавања уређаја за минерална уља

Члан 103.

Власник, односно корисник нафтовода и уређаја за прихватање, прераду и чување минералних уља, дужан је да их одржава на начин да онемогући отицање и цурење уља у воде, у складу са посебним законом.

Обавеза пријаве загађења

Члан 104.

Ако грађанин, власник, односно корисник дела обале, заповедник пловног објекта и друго одговорно лице на пловном објекту примети да је дошло до загађивања вода у водотоку или језеру, дужно је да без одлагања обавести један од надлежних органа (капетанију пристаништа, Министарство, министарство надлежно за заштиту животне средине, министарство надлежно за унутрашње послове, јавно водопривредно предузеће).

4.3.4. Правна лица надлежна за вршење испитивања квалитета отпадних вода, квалитета површинских и подземних вода и за праћење хаваријских загађења вода

*Службени гласник РС, број 101/2016

Испитивање квалитета отпадних вода, површинских и подземних вода

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 105.

Испитивање квалитета отпадних вода може да врши правно лице које је овлашћено од стране Министарства за обављање тих послова.

Испитивање квалитета површинских и подземних вода може да врши правно лице које је овлашћено од стране Министарства за обављање тих послова.

Министар решењем овлашћује правно лице из ст. 1. и 2. овог члана, ако има:

1) акт о додели акредитације од стране надлежног акредитационог тела;

2) референце за обављање послова из ст. 1. и 2. овог члана.

Решење министра из става 3. овог члана је коначно у управном поступку и против њега се може покренути управни спор.

Списак овлашћених правних лица из ст. 1. и 2. овог члана објављује се на веб-сајту Министарства.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Праћење хаваријског загађења

Члан 106.

У случају хаваријског загађења вода, орган управе надлежан за спровођење државног мониторинга квалитета вода дужан је да, по сазнању о хаваријском загађењу, без одлагања обавести Министарство, министарство надлежно за послове здравља, министарство надлежно за послове заштите животне средине, министарство надлежно за унутрашње послове,  јавно водопривредно предузеће и јединицу локалне самоуправе на чијој је територији настало загађење.

Друго овлашћено правно лице које врши мониторинг статуса вода дужно је да, по сазнању за хаваријско загађење вода, без одлагања о томе обавести орган управе надлежан за спровођење државног мониторинга квалитета вода.

Орган управе надлежан за спровођење државног мониторинга квалитета вода дужан је да непрекидно прати кретање таласа хаваријског загађења воде дуж водотока све до тренутка престанка хаваријског загађења и о томе обавештава лица из става 1. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

4.3.5. Систематско праћење статуса вода и заштићених области – мониторинг

Мониторинг статуса вода

Члан 107.

Ради обезбеђивања усаглашеног и свеобухватног прегледа статуса површинских и подземних вода Република Србија успоставља мониторинг статуса вода на водном подручју и обезбеђује његово извршење.

Мониторинг из става 1. овог члана обухвата:

1) за површинске воде – запремину, водостаје и протицаје до степена значајног за еколошки и хемијски статус и еколошки потенцијал, као и параметре еколошког и хемијског статуса и еколошког потенцијала;

2) за подземне воде – нивое и контролу хемијског и квантитативног статуса.

Мониторинг статуса вода у заштићеним областима обухвата и додатне показатеље статуса вода, у складу са прописима којима је то подручје утврђено као заштићено.

Министар надлежан за послове заштите животне средине ближе прописује техничке захтеве са спецификацијама за хемијске анализе и анализе потребне за мониторинг вода.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Годишњи програм мониторинга

Члан 108.

Годишњи програм мониторинга нарочито садржи:

1) број и положај мерних профила на површинским водама;

2) број и положај пијезометара и других објеката за мерење количине и нивоа подземних вода;

3) начин и број мерења количине и нивоа површинских и подземних вода;

4) начин и поступак испитивања квалитета вода;

5) број и услове у којима се врши испитивање;

6) садржину извештаја о утврђеном квалитету вода.

Спровођење годишњег програма мониторинга

Члан 109.

Мониторинг статуса вода врши орган управе надлежан за спровођење државног мониторинга квалитета вода у сарадњи са републичком организацијом надлежном за хидрометеоролошке послове према годишњем програму који доноси Влада, на предлог Министарства и министарства надлежног за послове заштите животне средине.

Брисан је ранији став 2. (види члан 57. Закона - 101/2016-9)

Мерење и испитивање квалитета вода из годишњег програма из става 1. овог члана може да врши и друго правно лице.

Министар решењем овлашћује правно лице из става 2. овог члана, ако има:

1) акт о додели акредитације од стране надлежног акредитационог тела;

2) референце за обављање послова из става 2. овог члана.

Правно лице из става 2. овог члана дужно је да резултате испитивања квартално доставља органу управе надлежном за спровођење државног мониторинга квалитета вода.

Брисан је ранији став 6. (види члан 57. Закона - 101/2016-9)

Органи из става 1. овог члана сачињавају годишњи извештај о стању и променама квалитета вода, који достављају Министарству, министарству надлежном за послове заштите животне средине, министарству надлежном за послове здравља и јавном водопривредном предузећу, најкасније до 1. јула текуће године за претходну годину.

Подаци из става 1. овог члана су јавни.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Регистар заштићених области

Члан 110.

Заштићене области на водном подручју, у смислу овог закона, јесу:

1) зоне санитарне заштите изворишта из члана 77. овог закона;

2) подручја намењена захватању воде за људску потрошњу из члана 73. овог закона;

3) водна тела намењена рекреацији, укључујући и области одређене за купање;

4) подручја осетљива на нитрате из пољопривредних извора из члана 96а овог закона и подручја осетљива на нутријенте из члана 96б овог закона, укључујући подручја подложна еутрофикацији;

5) области намењене заштити станишта или врста где је битан елеменат њихове заштите одржавање или побољшање статуса вода;

6) области намењене заштити економски важних акватичних врста.

За заштићене области из става 1. овог члана јавно водопривредно предузеће води регистре заштићених области по водним подручјима, који нарочито садрже: пропис којим је област проглашена као заштићена и институцију која је ту област прогласила за заштићену, као и положај и карактеристике области.

Регистри заштићених области морају се редовно допуњавати.

Органи који су прогласили заштићене области из става 1. овог члана дужни су да акт којим је област проглашена као заштићена доставе јавном водопривредном предузећу у року од 30 дана од дана када је акт којим је та област проглашена као заштићена ступио на снагу.

Министар и министар надлежан за послове заштите животне средине споразумно утврђују критеријуме за одређивање заштићених области из става 1. тач. 5) и 6) овог члана.

Министар, министар надлежан за послове заштите животне средине и министар надлежан за послове здравља ближе прописују садржину и начин вођења регистара заштићених области из става 1. овог члана.

Брисани су ранији ст. 3. и 4. (види члан 58. Закона - 101/2016-9)

Министар и министар надлежан за послове заштите животне средине решењем одређују заштићене области из става 1. тач. 5) и 6) овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Класификација водних тела површинских и подземних вода

Члан 111.

Ради заштите и побољшања квалитета површинских вода врши се класификација водних тела површинских вода, у зависности од њиховог еколошког и хемијског статуса.

Ради заштите и унапређења квалитета подземних вода врши се класификација водних тела подземних вода, у зависности од њиховог квантитативног и хемијског статуса.

Министар и министар надлежан за послове заштите животне средине ближе прописују параметре еколошког и хемијског статуса из става 1. овог члана, као и квантитативног и хемијског статуса из става 2. овог члана.

Класификована водна тела површинских вода, односно класификована водна тела подземних вода евидентирају се у плану управљања водама.

Ревизија извршене класификације водних тела површинских вода врши се на основу резултата мониторинга статуса вода.

4.4. Издавање и одузимање лиценце

Члан 112.

Послови за чије обављање јавно предузеће, односно друго правно лице мора да има лиценцу јесу:

1) снабдевање водом за пиће системом јавног водовода;

2) сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода системом јавне канализације;

3) спровођење одбране од поплава и других облика заштите од штетног дејства вода;

4) старање о функционисању водних објеката и система;

5) одржавање регулационих и заштитних објеката и пратећих уређаја на њима;

6) одржавање хидромелиорационих система за одводњавање и наводњавање;

7) извођење санационих радова и хитних интервенција на заштитним и регулационим објектима;

8) праћење стања водних објеката;

9) други послови у складу са овим законом.

Послове из става 1. овог члана може да обавља јавно предузеће, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за обављање тих послова.

Лиценцу може да добије лице из става 1. овог члана које испуњава услове у погледу техничко-технолошке опремљености и организационе и кадровске оспособљености.

За послове из става 1. тач. 3) до 8) овог члана лиценца се издаје за одређено подручје, односно водну јединицу или део водне јединице (сектор, деоница и хидромелиорациони систем) утврђене актом министра из члана 27а став 4. овог закона.

Лиценца се издаје решењем Министарства, на захтев лица из става 1. овог члана, на период од пет година.

Пре издавања лиценце за обављање послова из става 1. тач. 3) до 8) овог члана подносилац захтева је дужан да прибави мишљење јавног водопривредног предузећа.

Трошкове издавања лиценце сноси лице из става 1. овог члана, у складу са законом којим се уређују републичке административне таксе.

Лиценца се може одузети ако:

1) лице из става 1. овог члана престане да испуњава услове за издавање лиценце;

2) се утврди да је лиценца издата на основу нетачних и неистинитих података.

Решење о издавању лиценце и одузимању лиценце је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

Јавно предузеће, односно правно лице из става 1. овог члана коме је одузета лиценца може да поднесе захтев за издавање нове лиценце, по истеку рока од годину дана од дана доношења решења о одузимању лиценце.

Министарство води евиденцију о издатим и одузетим лиценцама.

Министар ближе прописује услове из става 3. овог члана, садржину обрасца захтева за издавање лиценци, начин вођења евиденције издатих и одузетих лиценци, као и садржину мишљења из става 6. овог члана.

У образац захтева за издавање лиценци из става 12. овог члана уносе се следећи подаци о личности: подаци о идентитету законског заступника подносиоца захтева и подаци о идентитету контакт лица подносиоца захтева (име и презиме, функција коју лице обавља, а за контакт лице и број фиксног телефона и адреса електронске поште).

*Службени гласник РС, број 101/2016

V. ВОДНА АКТА И ВОДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

1. Водна акта

Врсте водних аката

Члан 113.

Ради обезбеђења јединственог водног режима и остваривања управљања водама, у складу са Стратегијом, планом управљања водама и одговарајућом техничком документацијом, издају се водна акта.

Водна акта су:

1) водни услови;

2) водна сагласност;

3) водна дозвола.

Водна акта из става 2. тач. 2) и 3) овог члана су управна акта, која се доносе у складу са прописом којим се уређује општи управни поступак.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Доношење водних аката и одлучивање по жалби

Члан 114.

Водна акта доноси Министарство, на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, на територији јединице локалне самоуправе надлежни орган јединице локалне самоуправе и јавно водопривредно предузеће.

Против водног акта из члана 113. став 2. тач. 2) и 3) овог закона донетог од стране надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе и јавног водопривредног предузећа може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања тог водног акта.

Водни акт из члана 113. став 2. тач. 2) и 3) овог закона донет од стране министра је коначан у управном поступку и против тог акта може се покренути управни спор.

Министар прописује садржину и образац захтева за издавање водних аката из члана 113. став 2. овог закона.

У образац захтева за издавање водних аката из става 4. овог члана уносе се следећи подаци о личности, и то: подаци о идентитету законског заступника правног лица и подаци о идентитету контакт лица у правном лицу (име и презиме, функција коју лице обавља, а за контакт лице и број фиксног телефона и адреса електронске поште), подаци о идентитету предузетника (име и презиме и јединствени матични број грађана), односно подаци о идентитету контакт лица предузетника (име и презиме, број фиксног телефона и адреса електронске поште), а за физичко лице подаци о идентитету (име и презиме, јединствени матични број грађана, адреса, број фиксног телефона и адреса електронске поште). 

*Службени гласник РС, број 101/2016

1.1. Водни услови

Издавање водних услова

Члан 115.

Водни услови издају се у поступку припреме техничке документације за изградњу нових, реконструкцију постојећих објеката (осим за државни пут I и II реда, пропуста и мостова на њима, категорије железничких пруга, пропуста и мостова на њима) и за доградњу постојећих објеката и извођење других радова који могу трајно, повремено или привремено утицати на промене у водном режиму, односно угрозити циљеве животне средине, као и за израду планских докумената за уређење простора, управљање рибарским и заштићеним подручјима и газдовање шумама.

Водним условима одређују се технички и други захтеви који морају да се испуне при изградњи, доградњи и реконструкцији објеката, изради планских докумената и извођењу других радова из става 1. овог члана, ради усклађивања са одредбама овог закона и прописима донетим на основу њега.

Брисан је ранији став 3. (види члан 61. Закона - 101/2016-9)

*Службени гласник РС, број 101/2016

**Службени гласник РС, број 95/2018

Важење водних услова који се издају ван обједињене процедуре

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 116.

Водни услови који се издају ван обједињене процедуре престају да важе по истеку годину дана од дана њиховог издавања, ако у том року није поднет захтев за издавање водне сагласности.

*Службени гласник РС, број 101/2016

 

Објекти, радови и планска документа за које се издају водни услови

Члан 117.

Водни услови се издају за изградњу нових објеката, реконструкцију постојећих објеката, (осим за реконструкцију државног пута I и II реда, пропуста и мостова на њима, категорије железничких пруга, пропуста и мостова на њима), доградњу постојећих објеката, извођење других радова, израду планских докумената, и то за:

1) брану са акумулацијом;

2) водне објекте из члана 18. став 1. тачка 1) овог закона у саставу јавног водовода за насеља већа од 20.000 становника;

3) вишенаменски хидросистем;

4) хидроелектрану снаге преко 10 MW, термоелектрану, нуклеарни објекат;

5) индустријски и производни објекат за који се захвата и доводи вода из површинских или подземних вода и чије се отпадне воде испуштају у површинске воде или јавну канализацију, за које грађевинску дозволу издаје министарство или орган аутономне покрајине надлежан за послове грађевинарства;

6) водне објекте у саставу јавне канализације из члана 19. овог закона (главни колектор, постројење за пречишћавање отпадних вода и објекат за одвођење и испуштање пречишћених отпадних вода);

7) државни пут I и II реда, категорије железничких пруга, пропусте и мостове на њима, метро, аеродром;

8) преводницу, водни пут, луку, марину и пристаниште;

9) индустријску и комуналну депонију;

10) магистрални нафтовод, гасовод и далековод и трафостаница када је то предвиђено планским документом или сепаратом;

11) хидромелиорациони систем за одводњавање преко 100 ha;

12) хидромелиорациони систем за наводњавање преко 50 ha;

13) систем за одвођење атмосферских вода насеља већих од 20.000 становника;

14) подземно и надземно складиште за нафту и њене деривате и друге хазардне и приоритетне супстанце капацитета преко 500 тона;

15) рударске радове и објекте;

16) уређење водотока и изградњу заштитних водних објеката на водама I реда;

17) израду просторних (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) планова;

18) планове газдовања шумама на водном подручју;

19) планове и програме управљања заштићеним односно рибарским подручјима;

20) израду урбанистичких (план генералне регулације и генерални урбанистички план) планова;

21) хидроелектрану снаге до 10 MW;

22) производни и други објекат, за који се захвата и доводи вода из површинских или подземних вода и чије се отпадне воде испуштају у површинске воде, или јавну канализацију, за које грађевинску дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе;

23) испуштање вода за потребе чишћења и чишћење наталоженог наноса из акумулационог језера;

24) вађење и депоновање на водном земљишту: речних наноса, камена и другог материјала из корита водотока, спрудова, речних алувиона и са обала природних водотока, природних и вештачких акумулација; тресета за хортикултуру; рекултивацију експлоатационог поља и непосредне околине, по завршеном вађењу;

25) рибњак;

26) изградњу или затрпавање бушених бунара и објеката са хоризонталним водозахватним грађевинама испод нивоа тла;

27) јавна скијалишта;

28) објекте јавног водовода и канализације, изузев водних објеката јавног водовода за насеља већа од 20.000 становника и водних објеката у саставу јавне канализације и за систем за одвођење атмосферских вода насеља мањих од 20.000 становника;

29) подземно и надземно складиште за нафту и њене деривате и друге хазардне и приоритетне супстанце, капацитета мањег од 500 тона;

30) општински пут и мостове на њему када се налази у зони водотока;

31) продуктовод, ТТ, оптички кабл и кабловски вод за пренос електричне енергије, као и други цевовод, односно кабловски вод када се поставља испод корита реке или укршта са реком;

32) хидромелиорациони систем за одводњавање до 100 ha;

33) хидромелиорациони систем за наводњавање до 50 ha;

34) сађење дрвећа и жбунастог биља и њихова сеча у кориту за велику воду и на обали на водама I реда;

35) уређење водотока и изградњу заштитних водних објеката на водама II реда;

36) јавни водовод у сеоском насељу;

37) сађење дрвећа и жбунастог биља и њихова сеча у кориту за велику воду и на обали на водама II реда;

38) плутајуће објекте;

39) друге објекте и радове, који могу привремено, повремено или трајно да проузрокују промене у водном режиму или на које може утицати водни режим.

Водни услови за објекте и радове из става 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14), 16), 21), 22), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 35), 36) и 39) овог члана издају се у поступку обједињене процедуре коју спроводи надлежни орган у складу са законом којим се уређује планирање и изградња и саставни су део локацијских услова као јавне исправе.

Водни услови за објекте, радове и планска документа из става 1. тач. 15), 17), 18), 19), 20), 23), 24), 34), 37) и 38) овог члана издају се ван поступка обједињене процедуре.

Изузетно од става 1. овог члана водни услови се не издају у случају:

1) изградње, доградње, реконструкције и прикључења на јавни водовод и канализацију објеката који воду користе само за пиће и санитарне потребе;

2) изградње бунара за снабдевање водом за пиће и санитарне потребе једног домаћинства;

3) изградње хидроелиорационог система површине до 1 ha, односно са потрошњом воде за наводњавање до 2500 m3 у вегетационом периоду;

4) коришћења воде за гашење пожара и одбрану земље;

5) коришћења поплавног и инундационог подручја за пашњаке и ливаде.

*Службени гласник РС, број 101/2016

**Службени гласник РС, број 95/2018

Овлашћење за издавање водних услова

Члан 118.

Водне услове за објекте и радове из члана 117. тач. 1) до 19) овог закона издаје Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине.

Вoдне услове из члана 117. тач. 20) до 35) и 39) овог закона издаје јавно водопривредно предузеће.

Изузетно од става 2. овог члана, водне услове за депоновање речних наноса, камена и другог материјала из корита водотока, спрудова и речних алувиона, на водном земљишту на територији града Београда издаје надлежни орган града Београда.

Водне услове из члана 117. тач. 36) до 38) овог закона издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Изузетно од става 1. овог члана Министарство издаје водне услове за објекте и радове из члана 117. тач. 1) до 16) овог закона од међудржавног значаја и за објекте и радове који се налазе, односно изводе на територији аутономне покрајине и делимично прелазе границе територије аутономне покрајине, а могу имати утицај на режим вода, као и за планска документа која се израђују за веће просторне целине функционалног или географског карактера које прелазе границе територије аутономне покрајине, а могу имати утицај на водни режим.

У поступку издавања водних услова, у оквиру поступка спровођења обједињене процедуре у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, у оквиру рока за достављање услова за пројектовање предвиђеног законом којим се уређује планирање и изградња, за објекте и радове из става 1. овог члана Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, по службеној дужности прибавља мишљење републичке организације надлежне за хидрометеоролошке послове, органа управе надлежног за спровођење државног мониторинга квалитета вода и јавног водопривредног предузећа, a по потреби по службеној дужности прибавља и мишљење министарства надлежног за послове заштите животне средине и/или специјализоване стручне – научне институције (заводи, институти и друго).

У поступку издавања водних услова, у оквиру поступка спровођења обједињене процедуре у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, у оквиру рока за достављање услова за пројектовање предвиђеног законом којим се уређује планирање и изградња, за објекте и радове из става 2. овог члана јавно водопривредно предузеће по службеној дужности прибавља мишљење републичке организације надлежне за хидрометеоролошке послове и органа управе надлежног за спровођење државног мониторинга квалитета вода, а у случају вађења речних наноса на водном путу и мишљење органа надлежног за техничко одржавање водног пута.

У поступку издавања водних услова, у оквиру поступка спровођења обједињене процедуре у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, у оквиру рока за достављање услова за пројектовање предвиђеног законом којим се уређује планирање и изградња, за објекте и радове из става 4. овог члана, надлежни орган јединице локалне самоуправе по службеној дужности прибавља мишљење јавног водопривредног предузећа.

У поступку издавања водних услова, у оквиру поступка спровођења обједињене процедуре коју спроводи надлежни орган у складу са законом којим се уређује планирање и изградња, орган, посебна организација и јавно водопривредно предузеће из ст. 6, 7. и 8. овог члана су дужни да поступе по захтеву за давање мишљења и да тражено мишљење издају у року од 10 дана од дана пријема захтева за издавање мишљења.

Ако орган, посебна организација и јавно водопривредно предузеће из ст. 6, 7. и 8. овог члана не поступи у року из става 9. овог члана орган и јавно водопривредно предузеће надлежно за издавање водних услова ће о томе обавестити орган надлежан за спровођење поступка обједињене процедуре и поднеће захтев за покретање прекршајног поступка у складу са чланом 212a овог закона.

Министар ближе прописује садржину мишљења из става 6. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Обавеза надлежног органа да достави грађевинску дозволу и пројекат за грађевинску дозволу

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 118а

Надлежни орган по издавању грађевинске дозволе, ради информисања, доставља електронским путем органу, односно јавном водопривредном предузећу из члана 118. ст. 1. до 3. овог закона надлежним за издавање водних услова грађевинску дозволу и пројекат за грађевинску дозволу.

Орган, односно јавно водопривредно предузеће из члана 118. ст. 1. до 3. овог закона, уколико утврде неусклађености са издатим водним условима, су дужни да надлежни орган који спроводи обједињену процедуру и инспекцијске органе који врше надзор над применом одредаба овог закона и закона којим се уређује планирање и изградња, у року од 10 дана рачунајући од дана пријема грађевинске дозволе и пројекта за грађевинску дозволу, обавесте у писаном облику да ли је пројекат за грађевинску дозволу урађен у складу са водним условима издатим у поступку спровођења обједињене процедуре.

*Службени гласник РС, број 101/2016

1.2. Водна сагласност

Издавање водне сагласности

Члан 119.

Водна сагласност прибавља се за објекте и радове и планска документа из члана 117. тач. 15), 17), 18), 19), 20), 23), 24), 34), 37) и 38) овог закона, као и за објекте и радове из члана 117. овог закона за које грађевинску дозволу у складу са законом којим се уређује планирање и изградња издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, ван обједињене процедуре.

Водном сагласношћу из става 1. овог члана утврђује се да је техничка документација за објекте, радове и планска документа из става 1. овог члана урађена у складу са издатим водним условима.

Водна сагласност из става 1. овог члана није услов за издавање грађевинске дозволе и употребне дозволе.

Водну сагласност издаје орган, односно јавно водопривредно предузеће, који је издао водне услове.

*Службени гласник РС, број 101/2016

**Службени гласник РС, број 95/2018

Рок важности и преношење права

Члан 120.

Водна сагласност за вађење речних наноса издаје се на одређено време, а најдуже за период од једне године правним лицима, односно предузетницима који су добили лиценцу за обављање делатности вађења речних наноса, након утврђивања да испуњавају услове у погледу техничко-технолошке опремљености и организационе и кадровске оспособљености за обављање те делатности.

Лиценца за обављање делатности вађења речног наноса из водног пута издаје се на захтев лица из става 1. овог члана, решењем министарства надлежног за послове саобраћаја, а за обављање делатности вађења речног наноса из водотока на којима нема пловног пута и са водног земљишта, ради уређења режима вода, решењем министарства, на период од пет година.

Трошкове издавања лиценце сноси лице из става 1. овог члана, у складу са законом којим се уређују републичке административне таксе.

Лиценца се одузима ако:

1) лице из става 1. овог члана престане да испуњава услове за издавање лиценце;

2) се утврди да је лиценца издата на основу нетачних и неистинитих података.

Решење о издавању лиценце и одузимању лиценце је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

Министар надлежан за послове саобраћаја и министар воде евиденцију о издатим и одузетим лиценцама из става 2. овог члана.

Када се вађење речних наноса врши на водном путу јавно водопривредно предузеће које је издало водну сагласност из става 1. овог члана је дужно да исту достави органу надлежном за техничко одржавање водног пута.

Право стечено на основу водне сагласности не може се, без сагласности надлежног органа, односно јавног водопривредног предузећа, који је издао водну сагласност пренети на друго лице.

Решење о преносу права из става 8. овог члана доноси надлежни орган, односно јавно водопривредно предузеће, у року од два месеца од дана подношења захтева.

Против решења из става 9. овог члана донетог од стране надлежног органа аутономне покрајине, надлежног органа јединице локалне самоуправе, односно јавног водопривредног предузећа може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања решења.

Решење из става 8. овог члана донето од стране Министарства је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

Министар надлежан за послове саобраћаја, уз сагласност министра, ближе прописује услове из става 1. овог члана и начин вођења евиденције издатих и одузетих лиценци.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Престанак важења водне сагласности

Члан 121.

Водна сагласност престаје да важи ако се у року од две године од дана пријема водне сагласности не отпочне са изградњом, реконструкцијом или доградњом објекта, извођењем радова, односно израдом планских докумената, а у случају рударских објеката ако се не поднесе захтев за издавање дозволе за изградњу рудника.

Решење о утврђивању престанка важења водне сагласности доноси орган, односно јавно водопривредно предузеће, који је издао водну сагласност.

Против решења из става 2. овог члана донетог од стране надлежног органа аутономне покрајине,  надлежног органа јединице локалне самоуправе и јавног водопривредног предузећа може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања решења.

Решење из става 2. овог члана донето од стране Министарства је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

*Службени гласник РС, број 101/2016

1.3. Водна дозвола

Издавање водне дозволе

Члан 122.

Водном дозволом се утврђују начин, услови и обим коришћења вода, начин, услови и обим испуштања отпадних вода, складиштења и испуштања хазардних и других супстанци које могу загадити воду, као и услови за друге радове којима се утиче на водни режим.

Водна дозвола за коришћење подземних вода не може се издати без решења министарства надлежног за послове геолошких истраживања о утврђеним и разврстаним резервама подземних вода.

Водну дозволу издаје орган, односно јавно водопривредно предузеће, надлежно за издавање водних услова.

Пре издавања водне дозволе за објекте и радове за које водну дозволу издаје Министарство и надлежни орган аутономне покрајине подносилац захтева је дужан да прибави извештај јавног водопривредног предузећа о испуњености услова из водних услова, водне сагласности или водне дозволе.

Водна дозвола издаје се на одређено време, а најдуже за период од 15 година.

Министар ближе прописује случајеве у којима је потребно прибавити водну дозволу као и садржину извештајa из става 4. овог члана.

Брисан је ранији став 6. (види члан 67. Закона - 101/2016-9)

*Службени гласник РС, број 101/2016

Издавање водне дозволе без водних услова и водне сагласности

Члан 123.

Водна дозвола не може се издати без прибављених водних услова и издате водне сагласности.

Изузетно од става 1. овог члана, водна дозвола може се издати без водних услова и водне сагласности за изграђене објекте и системе који имају употребну дозволу и не утичу неповољно на водни режим.

Изузеци од обавезе издавања водне дозволе

Члан 124.

Водна дозвола не издаје се за:

1) дистрибуцију воде водоводном мрежом од резервоара, односно главног магистралног вода до мерног инструмента потрошача;

2) одржавање природних и вештачких водотока и инундационих подручја за обезбеђење пропусне способности, регулационих и заштитних објеката и водних објеката основне каналске мреже за одводњавање, које врши јавно водопривредно предузеће;

3) испуштање отпадних вода домаћинстава и правних лица која воде коришћене за пиће и санитарне потребе испуштају у систем јавне канализације;

4) одржавање пловног пута.

Поред послова из става 1. овог члана, власник, односно корисник земљишта може, без водне дозволе, за потребе сопственог домаћинства да користи:

1) атмосферску воду, која се сакупља на његовом земљишту;

2) воде које извиру на том земљишту, али не отичу изван његове границе;

3) подземне воде на његовом земљишту за пиће, напајање стоке и санитарне потребе.

Пренос права стечених на основу водне дозволе

Члан 125.

Право стечено на основу водне дозволе не може се пренети на друго лице без сагласности органа и јавног водопривредног предузећа који је издао водну дозволу.

Против решења о давању сагласности из става 1. овог члана донетог од стране надлежног органа аутономне покрајине,  односно надлежног органа јединице локалне самоуправе и јавног водопривредног предузећа може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања решења.

Решење о давању сагласности из става 1. овог члана које је донето од стране Министарства је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Престанак важења водне дозволе

Члан 126.

Водна дозвола престаје да важи:

1) брисана је (види члан 69. Закона - 101/2016-9)

2) брисана је (види члан 69. Закона - 101/2016-9)

3) ако се ималац водне дозволе у писаној форми одрекне њеног коришћења;

4) ако се, без оправданих разлога, не користи дуже од две године од њеног добијања;

5) ако се не поштују услови из водне дозволе.

Решење о утврђивању престанка важења водне дозволе доноси орган и јавног водопривредног предузећа који је издао водну дозволу.

Против решења из става 2. овог члана донетог од стране надлежног органа аутономне покрајине,  односно надлежног органа јединице локалне самоуправе и јавног водопривредног предузећа може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана достављања решења.

Решење из става 2. овог члана донето од стране Министарства је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Употребна дозвола

Члан 127.

Водна дозвола није услов за издавање употребне дозволе.

Водну дозволу, у складу са одредбама овог закона, прибавља инвеститор када је у водним условима назначена обавеза њеног прибављања.

Издавање водне дозволе се обавља ван поступка обједињене процедуре.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Брисан је пододељак 1.4. Водни налог (види члан 71. Закона - 101/2016-9)

Члан 128.

Брисан је (види члан 71. Закона - 101/2016-9)

2. Водна документација

Врсте водне документације

Члан 129.

Водна документација јесте:

1) водна књига;

2) водни регистар.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Водна књига

Члан 130.

Водна књига је регистар о издатим водним актима.

Орган који издаје водна акта дужан је да сва издата водна акта води у водној књизи.

Водна књига нарочито садржи: уписник водних сагласности; уписник водних дозвола  ; уписник водних услова;  уписник закључака о одбацивању захтева странке; уписник аката о ненадлежности органа за поступање по захтеву странке; збирку исправа и техничку документацију.

Сврха обраде података о личности у уписницима из става 3. овог члана је праћење и евидентирање издатих водних аката.

У уписнике из става 3. овог члана уносе се следећи подаци о личности: подаци о идентитету подносиоца захтева (име и презиме и јединствени матични број грађана).

Водна књига води се у писаној и електронској форми.

Надлежни орган аутономне покрајине, надлежни орган јединице локалне самоуправе и јавно водопривредно предузеће дужни су да Министарству достављају податке из водне књиге.

Министарство је дужно да податке из водне књиге доставља министарству надлежном за послове који се односе на техничке прописе, у складу са посебним законом.

Министар ближе прописује садржину, начин вођења и образац водне књиге из става 3. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Водни регистар

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 131.

Ради обезбеђења података потребних за управљање водама, односно коришћење вода, заштиту вода и заштиту од штетног дејства вода, воде се водни регистри.

Водни регистри су:

1) регистар водног добра;

2) регистар водних објеката;

3) регистар коришћења вода;

4) регистар загађивача.

Водни регистри из става 2. овог члана су саставни део водног информационог система.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Садржина и начин вођења водног регистра

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 132.

Регистар водног добра садржи нарочито: обрасце регистра, збирку исправа и техничку и осталу документацију о површинским и подземним водама, водном земљишту и речним наносима са водног земљишта.

Регистар водних објеката садржи нарочито: обрасце регистра, збирку исправа и техничку документацију о водном објекту.

Регистар коришћења вода садржи нарочито: обрасце регистра, збирку исправа и техничку и осталу документацију о извориштима и корисницима вода, количини и квалитету захваћене воде за поједине намене.

Регистар загађивача вода нарочито садржи: обрасце регистра, збирку исправа и техничку и осталу документацију о изворима загађивања вода, количини и врсти емисије и пријемницима (реципијентима).

Водне регистре из ст. 1. до 4. овог члана води јавно водопривредно предузеће.

Јавно водопривредно предузеће дужно је да доставља Министарству регистре .

Министарство је дужно да податке из водног регистра доставља министарству надлежном за послове који се односе на техничке прописе, у складу са посебним законом.

Водни регистар води се у писаној и електронској форми.

Министар ближе прописује садржину и начин вођења водних регистара из ст. 1. до 4. овог члана.

У водне регистре уносе се следећи подаци о личности, и то: подаци о идентитету законског заступника правног лица и подаци о идентитету контакт лица у правном лицу (име и презиме, функција коју лице обавља, а за контакт лице и број фиксног телефона и адреса електронске поште), подаци о идентитету предузетника (име и презиме и јединствени матични број грађана), односно подаци о идентитету контакт лица предузетника (име и презиме, број фиксног телефона и адреса електронске поште), а за физичко лице подаци о идентитету (име и презиме, јединствени матични број грађана, адреса, број фиксног телефона и адреса електронске поште).

Правно лице које је сопственим средствима изградило водне објекте дужно је да, на захтев Министарства и јавног водопривредног предузећа, достави податке за водне регистре из ст. 1. до 4. овог члана.

*Службени гласник РС, број 101/2016

VI. ЗАБРАНЕ, ОГРАНИЧЕЊЕ ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ВЛАСНИКА И КОРИСНИКА ВОДНОГ ЗЕМЉИШТА И ВОДНИХ ОБЈЕКАТА

1. Забране и ограничења

Члан 133.

Ради очувања и одржавања водних тела површинских и подземних вода и заштитних и других водних објеката, спречавања погоршања водног режима, обезбеђења пролаза великих вода и спровођења одбране од поплава, као и заштите животне средине, забрањено је:

1. на насипима и другим водним објектима копати и одлагати материјал, напасати крупну стоку, вући посечено дрвеће, прелазити и возити моторно возило, осим на местима на којима је то дозвољено и обављати друге радње којима се може угрозити стабилност тих објеката;

2. на водном земљишту:

1) градити објекте којима се смањује пропусна моћ корита,

2) одлагати чврсти отпад и опасан и штетан материјал,

3) складиштити дрво и други чврст материјал на начин којим се ремете услови проласка великих вода,

4) вађење речног наноса супротно издатој водној сагласности или без водне сагласности;

5) прати возила и друге машине,

6) вршити друге радње, осим у случају:

(1) спровођења мера очувањa, унапређења и презентације природних вредности,

(2) предузимања радњи ради заштите људи, животиња и имовине;

3. у поплавном подручју градити објекте на начин којим се омета протицање воде и леда или супротно прописима за градњу у поплавном подручју;

4. садити дрвеће на одбрамбеном насипу, у инундацијском појасу ширине најмање 10 m од небрањене ножице насипа према водотоку, а у брањеној зони супротно издатој водној сагласности;

5. копати бунаре, ровове и канале поред насипа у појасу ширине најмање 10 m од небрањене ножице насипа према водотоку, односно до 50 m према брањеном подручју, осим ако је њихова функција заштита од штетног дејства вода или је техничком документацијом, урађеном у складу са овим законом, доказано да није угрожена стабилност насипа;

6. мењати или пресецати токове подземних вода, односно искоришћавати те воде у обиму којим се угрожава снабдевање питком или технолошком водом, угрожавају минерална и термална изворишта, стабилност тла и објеката;

7. мењати правац и јачину тока површинске воде која природно протиче или отиче са водног земљишта које је у приватној својини;

8. градити објекте, садити дрвеће, орати и копати земљу и обављати друге радње којима се ремети функција или угрожава стабилност мелиорационих канала за одводњавање и у обостраном појасу ширине од најмање 5 m од тих канала предузимати радње којима се омета редовно одржавање ових канала;

9. одлагати чврсти отпад и друге материјале у водотоке, акумулације, ретензије, мелиорационе и друге канале, упуштати загађене воде или друге материје и вршити радње, којима се може оштетити корито и обала водотока, утицати на промену његове трасе, нивое воде, количину и квалитет воде, угрозити стабилност заштитних и других водних објеката или отежати одржавање водног система;

10. вршити, без одговарајућих водних аката, интервенције у кориту (осигурање обала, преграђивање корита, проширење и продубљење корита и друго);

11. изводити радове који би могли угрозити стабилност бране или њену намену, као и мењати природне услове у околини акумулационих и ретензионих басена на начин којим би се проузроковало клизања терена, појаве ерозије или настајање вододерина и бујица;

12. изводити друге радове који би могли да угрозе стабилност и отежају одржавање регулационих, заштитних и других водних објеката.

Забрана вршења радњи из става 1. овог члана може се проширити и изван граница водног земљишта, ако би се тим радњама угрозио водни режим или водни објекти.

*Службени гласник РС, број 101/2016

2. Обавезе

Радње трпљења

Члан 134.

Власник, односно корисник водног земљишта дужан је да:

1) допусти пролаз преко земљишта лицима која су овлашћена да премеравају, снимају, пројектују и обележавају земљиште или воде за потребе изградње санацији или реконструкције водних објеката, лицима која врше инспекцијски надзор, као и лицима која изводе радове на изградњи, реконструкцији и одржавању тих објеката;

2) допусти коришћење корита за велику воду и обале реке у ширини од 5 m лицима која су овлашћена да врше преглед стања и одржавање речних корита и обала;

3) омогући коришћење одговарајућег материјала са свог земљишта, као и пролаз лица и механизације, ради спровођења одбране од поплава;

4) допусти слободно отицање воде која долази са узводних земљишта, без промене правца и брзине воде;

5) газдује шумама на инундационом подручју тако да се не праве сметње природном отицању воде и леда;

6) допусти на свом земљишту вађење, привремено депоновање и транспортовање речног наноса и муља из водотока и инундационих подручја ради обезбеђења пропусне способности, регулационих и заштитних објеката, као и водних објеката основне и детаљне каналске мреже за одводњавање, које врши јавно водопривредно предузеће, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе;

7) дозволи постављање и рад мерних инструмената, неопходних за истраживања, ископавања или бушења, експериментална пумпања, узимање узорака и друге послове везане за истраживања вода за потребе снабдевања водом или других истраживачких делатности, под условима и на начин прописан овим или другим законом, као и за потребе мониторинга вода.

Власник, односно корисник непокретности која се налази у зони санитарне заштите дужан је да начин коришћења непокретности прилагоди условима утврђеним за коришћење и одржавање зона санитарне заштите.

Власник, односно корисник земљишта има право на накнаду стварне штете у случајевима из става 1. тач. 1), 2), 3), 6) и 7) овог члана, као и за коришћење материјала из става 1. тачка 3) овог члана.

Међусобна права и обавезе које настану у вези са извођењем радова из става 1. тач. 1), 2), 3), 6) и 7) овог члана споразумно уређују власник, односно корисник земљишта и инвеститор.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Предузимање радњи

Члан 135.

Власник, односно корисник водног земљишта или водног објекта на обали дужан је да на делу на коме је власник, односно корисник:

1) учествује, по упутству јавног водопривредног предузећа, у извођењу мањих радова на одржавању корита за велику воду, осим корита за малу воду, ради спречавања ерозије, одроњавања обала или смањења пропусне моћи корита за воду;

2) уклони сам или учествује, по упутству јавног водопривредног предузећа, у уклањању из корита водотока или са свог земљишта предмета који могу нарушити водни режим;

3) уклони дрво из корита бујичног тока.

Власник, односно корисник водног земљишта има право накнаде вредности коришћеног материјала за радове из става 1. овог члана.

Ако власник, односно корисник не изврши сам или не учествује у извођењу радова из става 1. овог члана, радове ће извести јавно водопривредно предузеће, на терет власника, односно корисника земљишта.

Ако је власник, односно корисник непознат, или ако је до потребе извршења радова дошло услед више силе, радове ће извршити јавно водопривредно предузеће.

Обавезе лица која користе објекте чијом изградњом се повишава ниво воде

Члан 136.

Власник, односно корисник објеката на водном земљишту чијом изградњом се трајно повишава ниво воде природног водотока и повећавају трошкови заштите од штетног дејства вода, дужан је да:

1) изгради додатни систем заштите или надокнади повећане трошкове правном лицу које предузима додатне мере заштите од штетног дејства вода;

2) учествује у одржавању заштитних водних објеката;

3) учествује у спровођењу одбране од поплава.

Утврђивање права службености

Члан 137.

Власник, односно корисник земљишта дужан је да дозволи да преко његовог земљишта други власник, односно корисник изводи радове одвођења, односно довођења воде до свог земљишта, ако за то не постоји целисходније техничко или економско решење.

Ако власници, односно корисници земљишта не постигну споразум о утврђивању права службености и о висини одговарајуће накнаде, одлуку доноси суд.

Прикључење на јавни водовод у сеоском насељу

Члан 138.

Правно и физичко лице које није учествовало у изградњи сеоског водовода може се прикључити на сеоски водовод ако:

1) водовод, с обзиром на количину воде, може да задовољи потребе свих корисника;

2) се његово снабдевање водом не може на економичан и технички рационалан начин решити другачије.

Лицу из става 1. овог члана одобрење за прикључак издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Лице из става 1. овог члана које се прикључило на сеоски водовод дужно је да:

1) надокнади сразмерни део трошкова изградње;

2) од часа прикључења сноси припадајући део трошкова одржавања и искоришћавања водовода;

3) сноси све трошкове прикључка.

Отклањање штете

Члан 139.

Ако су на водном објекту у јавној својини причињене штете радњама правног или физичког лица, трошкови отклањања причињене штете на водном објекту падају на терет тог лица.

Правно или физичко лице, које погорша водни режим, односно стање ерозије на ерозионом подручју, дужно је да, у року који одреди инспектор надлежан за послове водопривреде, изврши радње ради успостављања стања које је постојало пре него што је штета настала.

Ако лице из ст. 1. и 2. овог члана не изврши радње у одређеном року, те радње ће извршити јавно водопривредно предузеће, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе у случају ерозионог подручја, о трошку лица које је изазвало штету.

*Службени гласник РС, број 101/2016

VII. ДРУГИ СУБЈЕКТИ УПРАВЉАЊА ВОДАМА

1. Савет за воде

Оснивање и делокруг рада

Члан 140.

Ради разматрања стручних питања, давања стручних мишљења и учешћа у реализацији пројектних задатака у области управљања водама, министар, у складу са прописима којима се уређује државна управа, решењем оснива посебну радну групу – Савет за воде (у даљем тексту: Савет).

Послови Савета

Члан 141.

Савет обавља следеће послове:

1) разматра и даје мишљења на предлоге закона и других прописа којима се уређују питања управљања водама;

2) разматра и даје мишљења на предлог Стратегије и плана управљања водама;

3) даје предлоге за унапређење стања у области вода.

2. Национална конференција за воде

 

Оснивање и састав

Члан 142.

Ради обезбеђења утицаја јавности у управљању водама, Влада оснива Националну конференцију за воде (у даљем тексту: Национална конференција).

Национална конференција има 14 чланова, које именује Влада, на предлог Министарства, на период од четири године.

Националну конференцију чине представници јединица локалне самоуправе са сваког водног подручја, представници корисника вода и удружења грађана.

Национална конференција доноси пословник о свом раду.

Рад Националне конференције је јаван.

Средства за рад Националне конференције обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Делокруг рада

Члан 143.

Национална конференција обавља следеће послове:

1) прати реализацију Стратегије и плана управљања водама;

2) учествује у јавној расправи у фази припреме плана управљања водама;

3) прати реализацију плана управљања водама на водном подручју;

4) даје предлоге за побољшање учешћа јавности у процесу планирања, доношења одлука и контроле њиховог спровођења;

5) даје предлоге за едукацију јавности о значају воде, о потреби рационализације потрошње воде и заштите воде и улози водних објеката у обезбеђењу услуга.

Национална конференција подноси извештај о свом раду Влади, једном годишње.

Административно техничке послове за потребе Националне конференције обавља Министарство.

3. Удружење корисника вода

Члан 144.

Ради обезбеђења услова за разне видове коришћења вода (наводњавање, рибњаци и друго) или заштите од штетног дејства вода, заинтересована лица на делу водног подручја, односно на мелиорационом подручју или његовом делу, могу основати удружење корисника вода, у складу са посебним законом.

4. Научноистраживачка организација

Члан 145.

Студијско истраживачке послове од посебног значаја за управљање водама врши научноистраживачка организација која је овлашћена од стране Министарства за обављање тих послова.

Министар решењем овлашћује правно лице из става 1. овог члана, ако има:

1) акт министарства надлежног за послове научноистраживачке делатности о испуњавању услова за обављање научноистраживачке делатности од општег интереса у области водопривреде;

2) референце за обављање послова из става 1. овог члана.

Решење министра из става 1. овог члана је коначно у управном поступку и против њега може се покренути управни спор.

Списак овлашћених правних лица из става 2. овог члана објављује се на веб-сајту Министарства.

5. Јавно предузеће за регионалне и вишенаменске хидросистеме

Члан 146.

Регионални и вишенаменски хидросистеми су сложени хидросистеми који служе за обезбеђење потреба у области вода (снабдевање водом, наводњавање, заштита вода, заштита од штетног дејства вода), на територији две или више јединица локалне самоуправе.

Управљање и одржавање хидросистема из става 1. овог члана врши јавно предузеће основано од јединица локалне самоуправе за које се обезбеђују потребе у области вода.

VIII. ИНФОРМИСАЊЕ И ВОДНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ

Информисање

Члан 147.

Министарство и јавно водопривредно предузеће, обезбеђују јавност рада давањем информација средствима јавног информисања, односно издавањем службених информација.

Водни информациони систем

Члан 148.

Ради класификовања вода, праћења и унапређења водног режима, планирања развоја водних система и управљања водама у Републици Србији успоставља се водни информациони систем.

Водни информациони систем обезбеђује формирање, одржавање, презентацију и дистрибуцију података о: стању квалитета вода, класама водних тела површинских и подземних вода, водној документацији, законодавним, организационим, стратешким и планским мерама у области управљања водама, научно-техничке и друге информације од значаја за управљање водама и размену информација са другим информационим системима на националном и међународном нивоу.

Министар ближе прописује садржину и начин вођења информационог система из става 1. овог члана, методологију, структуру, категорије и нивое сакупљања података, као и садржину података о којима се обавештава јавност.

Успостављање и вођење водног информационог система

Члан 149.

Водни информациони систем успоставља и води Министарство.

Водне информационе системе успостављају и воде и јавна водопривредна предузећа, као део водног информационог система из става 1. овог члана.

IX. ФИНАНСИРАЊЕ УПРАВЉАЊА ВОДАМА

1. Предмет финансирања

Члан 150.

Послови од општег интереса који се финансирају у складу са овим законом, јесу:

1) Послови уређења водотока и заштите од штетног дејства вода, и то:

(1) изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање регулационим и заштитним водним објектима у јавној својини и одржавање водотока;

(2) изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање водним објектима за одводњавање у јавној својини;

(3) изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање водним објектима за заштиту од ерозија и бујица у јавној својини и извођење радова и мера за заштиту од ерозије и бујица, у складу са чланом 62. овог закона;

(4) спровођење одбране од поплаве,

2) Послови уређења и коришћења вода, и то:

(1) израда биланса вода, контрола стања залиха водних ресурса и мере за обезбеђење њиховог рационалног коришћења и заштите;

(2) израда биланса подземних вода за појединачни ресурс, укључујући и расположиви ресурс, начин и динамика обнављања ресурса и мере за обезбеђење рационалног коришћења и заштиту ресурса;

(3) испитивање квалитета воде на изворишту и истражни радови на изворишту;

(4) заштита изворишта за снабдевање водом;

(5) изградња и реконструкција водних објеката из члана 18. став 1. тачка 1) овог закона, у јавној својини;

(6) одржавање и управљање водним објектима за наводњавање у јавној својини,

3) Послови заштите вода од загађивања, и то:

(1) израда програма и систематско праћење квалитета вода - мониторинг;

(2) праћење хаваријских загађења, организација и контрола њиховог спровођења;

(3) спровођење дугорочних и краткорочних мера за спречавање, ублажавање и контролу загађивања вода;

(4) уређење водног режима заштићених области из члана 110. овог закона и других подручја која на њих имају утицаја;

(5) изградња и реконструкција водних објеката за сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода и заштиту вода (главни колектори, постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за прераду отпадних муљева и испусту из постројења у пријемник) у јавној својини,

4) Послови који се односе на системе за одводњавање и наводњавање, и то: одржавање и управљање водним објектима и системима за одводњавање и наводњавање у јавној својини,

5) Послови који се односе на регионалне и вишенаменске хидросистеме, и то: изградња, реконструкција, санација, одржавање и управљање регионалним и вишенаменским хидросистемима у јавној својини,

6) Остали послови од општег интереса, и то:

(1) израда и спровођење планских докумената, програма и нормативних аката;

(2) израда студија и извођење истражних радова за потребе интегралног управљања водама, израда техничке документације из области уређења водотока и заштите од штетног дејства вода, уређења и коришћења вода и заштите вода од загађивања;

(3) послови међународне сарадње у области вода;

(4) успостављање и вођење водне документације и водног информационог система;

(5) вршење поверених послова од стране јавних водопривредних предузећа (припрема предлога водних јединица и њихових граница, плана управљања водама за водна подручја, посебног плана управљања водама за поједина питања управљања водама, плана управљања ризицима од поплава за водна подручја, оперативног плана за одбрану од поплава, израда карте угрожености и карте ризика од поплава, израда мишљења на оперативне планове за одбрану од поплава за воде II реда, идентификација водних тела површинских и подземних вода која се користе или могу да се користе за људску потрошњу у будућности, вођење регистара заштићених области на водном подручју, вршење послова инвеститора у име Републике Србије, односно аутономне покрајине,  издавање водних аката, вршење обрачуна и задужења обвезника плаћања накнада за воде).

*Службени гласник РС, број 101/2016

**Службени гласник РС, број 95/2018

2. Извори средстава

Члан 151.

Средства за финансирање послова из члана 150. овог закона обезбеђују се из:

1) буџета Републике Србије;

2) буџета аутономне покрајине;

3) накнада за воде;

4) концесионе накнаде;

5) осталих извора.

Средства из става 1. тач. 3) и 4) овог члана су јавни приход.

Средства из става 1. овог члана могу се користити само за намене одређене овим законом.

2.1. Коришћење средстава буџета

Члан 152.

Послови из члана 150. став 1. тач. 1), 2), 5) и 6) овог закона на територији Републике Србије, осим територије аутономне покрајине, финансирају се из буџета Републике Србије.

Послови из става 1. овог члана, осим послова међународне сарадње, на територији аутономне покрајине финансирају се из буџета аутономне покрајине.

Чл. 153-177ђ

Престали су да важе (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

2.2.6. Сливна водна накнада

Брисани су називи чланова 178. до 182. (види члан 2. Закона - 93/2012-27)

Чл. 178. до 182.

Брисани су (види члан 2. Закона - 93/2012-27)

 2.3. Концесиона накнада

Члан 183.

Обавеза плаћања концесионе накнаде, одређивање висине, рокова, услова и начина плаћања те накнаде, као и усмеравање средстава остварених од концесионе накнаде врши се у складу са законом којим се уређује област концесија.

2.4. Остали извори финансирања

Члан 184.

Остали извори средстава за финансирање послова из члана 150. овог закона су:

1) сопствена средства правних и физичких лица;

2) средства превентиве која се издвајају из премије осигурања;

3) наменски кредити;

4) јавни зајмови;

5) донације и друго.

3. Буџетски фондови за воде

3.1 Буџетски фонд за воде Републике Србије

Оснивање

Члан 185.

Буџетски фонд за воде Републике Србије (у даљем тексту: Републички фонд) оснива се ради евидентирања посебних средстава намењених финансирању послова од општег интереса који се финансирају у складу са овим законом на територији Републике Србије, осим територије аутономне покрајине.

Наменска примања буџета Републике Србије и извршени издаци ради остваривања циља из става 1. овог члана водиће се одвојено у оквиру главне књиге трезора на повезаним евиденционим контима.

Републички фонд се оснива на неодређено време.

Републичким фондом управља Министарство.

По укидању Републичког фонда, права и обавезе тог фонда преузима Министарство.

Извори финансирања

Члан 186.

Средства за финансирање Републичког фонда обезбеђују се:

1) из апропријација у буџету Републике Србије за текућу годину;

2) од накнада за воде из члана 153. овог закона, осим накнаде за загађивање вода, остварених на територији Републике Србије, осим територије аутономне покрајине;

2a) брисана је (види члан 8. Закона - 95/2018-388)

3) од прихода од управљања слободним новчаним средствима Републичког фонда.

Брисан је ранији став 2. (види члан 3. Закона - 93/2012-27)

Коришћење средстава Републичког фонда

Члан 187.

Средства Републичког фонда остварена из извора из члана 186.  овог закона користе се за финансирање послова од општег интереса из члана 150. овог закона, на територији Републике Србије, осим територије аутономне покрајине.

Коришћење средстава из става 1. овог члана врши се у складу са годишњим програмом из члана 42. овог закона.

Министарство ближе прописује услове за расподелу и коришћење средстава Републичког фонда, као и начин расподеле тих средстава.

Неутрошена средства остварена по основу накнада за воде из члана 186.  тачка 2) овог закона у претходној години, преносе се за исте намене у наредну годину.

*Службени гласник РС, број 93/2012

3.2. Буџетски фонд за воде аутономне покрајине

Оснивање

Члан 188.

Буџетски фонд за воде аутономне покрајине (у даљем тексту: Покрајински фонд) оснива се ради евидентирања посебних средстава намењених финансирању послова од општег интереса који се финансирају у складу са овим законом на територији аутономне покрајине.

Наменска примања буџета аутономне покрајине и извршени издаци ради остваривања циља из става 1. овог члана водиће се одвојено у оквиру главне књиге трезора на повезаним евиденционим рачунима.

Покрајински фонд се оснива на неодређено време.

Покрајинским фондом управља надлежни орган аутономне покрајине.

По укидању Покрајинског фонда, права и обавезе тог фонда преузима надлежни орган аутономне покрајине.

Извори финансирања

Члан 189.

Средства за финансирање Покрајинског фонда обезбеђују се:

1) из апропријација у буџету аутономне покрајине за текућу годину;

2) од накнада за воде из члана 153. тач. 1), 2), 4), 5) и 6) овог закона, остварених на територији аутономне покрајине;

2a) брисана је (види члан 9. Закона - 95/2018-388)

3) од прихода од управљања слободним новчаним средствима Покрајинског фонда.

Брисан је ранији став 2. (види члан 5. Закона - 93/2012-27)

*Службени гласник РС, број 93/2012

**Службени гласник РС, број 101/2016

Коришћење средстава Покрајинског фонда

Члан 190.

Средства Покрајинског фонда остварена из извора из члана 189.  овог закона користе се за финансирање послова од општег интереса из члана 150. овог закона на територији аутономне покрајине, у складу са годишњим програмом.

Надлежни орган аутономне покрајине ближе прописује услове за расподелу и коришћење средстава Покрајинског фонда, као и начин расподеле тих средстава.

Неутрошена средства из члана 189.  тачка 2) овог закона у претходној години преносе се за исте намене у наредну годину.

*Службени гласник РС, број 93/2012

4. Обрачунавање и плаћање накнаде за воде

Чл. 191-195.

Престали су да важе (види члан 278. Закона - 95/2018-267)

X. НАДЗОР

Инспекцијски надзор

Члан 196.

Инспекцијски надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство преко инспектора надлежног за послове водопривреде (у даљем тексту: водни инспектор).

Водни инспектор врши и инспекцијски надзор над применом овог закона, других прописа и општих аката који се односе на изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката и извођење других радова који могу утицати на промене у водном режиму.

Инспекцијски надзор који се односи на здравствену исправност воде за пиће и на квалитет воде за купање врши министарство надлежно за послове здравља преко санитарног инспектора.

Инспекцијски надзор који се односи на квалитет отпадних вода које се испуштају у реципијент врши министарство надлежно за послове заштите животне средине преко инспектора за заштиту животне средине.

Аутономној покрајини поверава се, као поверени посао државне управе, вршење инспекцијског надзора из ст. 1, 2, 3. и 4. овог члана на територији аутономне покрајине.

Граду Београду поверава се, као поверени посао државне управе, вршење инспекцијског надзора из ст. 1, 2. и 4. овог члана на територији града Београда.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Услови за обављање послова водног инспектора

Члан 197.

Послове водног инспектора може да врши лице које има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – master, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно које је стекло образовање на основним студијама од најмање четири године из области грађевине хидротехнички смер, из области пољопривреде водопривредни смер, из области шумарства смер за заштиту од ерозије и уређење бујица, из области технологије и које има положен државни стручни испит и најмање три године радног искуства.

Службено одело и службена легитимација

Члан 198.

У обављању послова инспекцијског надзора водни инспектор мора да има службену легитимацију, ознаку и одговарајућу опрему.

Водни инспектор обавља послове инспекцијског надзора у прописаном службеном оделу.

Министар прописује  изглед и садржину ознаке и врсту опреме, као и изглед службеног одела.

У образац службене легитимације водног инспектора чији је изглед прописан Правилником о изгледу обрасца службене легитимације инспектора („Службени гласник РС”, број 81/15) уносе се следећи подаци о личности: подаци о идентитету водног инспектора (име и презиме).

*Службени гласник РС, број 101/2016

Права и дужности водног инспектора

Члан 199.

У вршењу инспекцијског надзора водни инспектор има право и дужност да проверава:

1) да ли се изградња објеката и извођење других радова који могу да проузрокују квалитативне или квантитативне промене у природном или вештачки успостављеном водном режиму врши у складу са овим законом;

2) да ли су водна акта, документација за одбрану од поплава, водни катастри, пословне књиге и остали документи донети, односно да ли се воде у складу са овим и посебним законом;

3) испуњеност услова из водних аката, као и контролу начина коришћења водних објеката у складу са издатим водним сагласностима, односно водним дозволама и потврдама;

4) функционисање уређаја на објектима који су од значаја за сигурност тих објеката и за водни режим;

5) режим и квалитет воде у водотоцима, језерима, акумулацијама и подземним водама;

6) примену прописа о водном режиму у погледу обезбеђења минималног одрживог протока низводно од захвата воде.

Правно лице, предузетник и физичко лице дужно је да водном инспектору омогући вршење надзора, да му без одлагања стави на увид и располагање потребну документацију и друге доказе и изјасни се о чињеницама које су од значаја за вршење надзора.

Права и дужности санитарног инспектора

Члан 200.

У вршењу инспекцијског надзора санитарни инспектор има право и дужност да:

1) контролише да ли се врши испитивање здравствене исправности воде за пиће и квалитета воде за купање;

2) контролише здравствену исправност воде за пиће и квалитет воде за купање;

3) организује узимање узорака воде за пиће и воде за купање, када постоји сумња у здравствену исправност воде за пиће, односно квалитет воде за купање;

4) контролише начин коришћења и начин одржавања зона санитарне заштите изворишта, у циљу заштите од намерног или случајног загађења воде на изворишту;

5) контролише да ли јединица локалне самоуправе поседује решење о одређивању зона санитарне заштите за изворишта воде за пиће која су формирана на територији јединице локалне самоуправе.

Правно лице, предузетник и физичко лице дужно је да санитарном инспектору омогући вршење надзора, да му без одлагања стави на увид и располагање потребну документацију и друге доказе и изјасни се о чињеницама које су од значаја за вршење надзора.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Права и дужности инспектора за заштиту животне средине

Члан 201.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор за заштиту животне средине има право и дужност да проверава:

1) да ли испуштене отпадне воде и отпадне воде које се после пречишћавања испуштају у реципијент испуњавају услове у погледу граничних вредности утврђених у складу са чланом 93. став 2. овог закона;

2) да ли се ради заштите квалитета вода реципијента примењују забране из члана 97. тач. 1), 1а), 1б), 2), 4) и 6) овог закона;

2а) да ли правна лица, предузетници и физичка лица испуњавају своје обавезе из члана 98. овог закона;

3) да ли се обавеза испитивања отпадних вода врши у складу са чланом 99. овог закона.

Правно лице, предузетник и физичко лице дужно је да инспектору за заштиту животне средине омогући вршење надзора, да му без одлагања стави на увид и располагање потребну документацију и друге доказе и изјасни се о чињеницама које су од значаја за вршење надзора.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Мере које налаже водни инспектор

Члан 202.

У вршењу послова из члана 199. овог закона водни инспектор је овлашћен да:

1) забрани, односно обустави радове који се изводе супротно издатој водној сагласности, односно водној дозволи или без водне сагласности, односно водне дозволе;

2) забрани или ограничи коришћење вода, испуштање вода, вађење речних наноса, односно коришћење објеката и постројења ако се коришћење вода, испуштање вода, вађење речних наноса, односно коришћење објеката и постројења врши супротно одредбама овог закона;

3) наложи уклањање дрвећа и жбунастог биља који расту или су засађени без водне сагласности;

4) наложи отклањање узрока загађења на водном објекту, водном земљишту или водном телу и довођење у првобитно стање;

5) наложи привремени престанак рада и обављање делатности правним лицима, ако утврди да се коришћење, односно испуштање вода не врши у складу са издатим водним актима;

6) наложи сађење дрвећа и жбунастог биља у случајевима утврђеним овим законом;

7) привремено одузме предмете којима је нарушен водни режим и о томе изда потврду;

8) прегледа пословне књиге обвезника плаћања накнада из овог закона, осим накнаде за загађивање вода, ради прикупљања података потребних за обрачун накнада;

9) изрекне новчану казну на лицу места (мандатну казну), када је то одређено овим законом;

10) подноси захтев за покретање прекршајног поступка, пријаву за привредни преступ и кривичну пријаву због повреде одредаба овог закона;

11) предузима друге мере и радње за које је овлашћен законом или другим прописом.

Мере из става 1. тач. 1) до 6) овог члана налажу се решењем водног инспектора.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Мере које налаже санитарни инспектор

Члан 203.

У вршењу послова из члана 200. овог закона санитарни инспектор је овлашћен да:

1) забрани испоруку воде за пиће, односно коришћење воде за купање, ако не постоји доказ или не постоји доказ у прописаном обиму овлашћене здравствене установе о извршеним лабораторијским анализама на здравствену исправност воде за пиће, односно квалитет воде за купање;

2) забрани испоруку воде за пиће ако је овлашћена здравствена установа, на основу извршених лабораторијских анализа, утврдила да је вода за пиће здравствено неисправна, а може да дозволи испоруку воде која се употребљава за санитарно-хигијенске потребе;

3) забрани коришћење воде за купање, ако је овлашћена здравствена установа, на основу извршених лабораторијских анализа, утврдила да квалитет воде за купање не задовољава;

4) забрани употребу воде за пиће, ако је овлашћена здравствена установа, на основу извршених лабораторијских анализа, утврдила да је вода за пиће здравствено неисправна;

5) забрани коришћење објекта, односно обављање делатности у зони санитарне заштите на начин који изазива или може да изазове загађивање воде изворишта, док се не отклоне уочени недостаци;

6) обавести надлежни орган о бесправно изграђеним објектима и о обављању недозвољених делатности у зонама санитарне заштите изворишта;

7) нареди прибављање решења о одређивању зона санитарне заштите изворишта за снабдевање водом за пиће;

8) поднесе захтев за покретање прекршајног поступка и пријаву за привредни преступ, у складу са овим законом;

9) предузима друге мере и радње за које је овлашћен овим законом и другим прописом.

Мере из става 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 7) и 9) овог члана налажу се решењем санитарног инспектора.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Мере које налаже инспектор за заштиту животне средине

Члан 204.

У вршењу послова из члана 201. овог закона инспектор за заштиту животне средине је овлашћен да:

1) забрани испуштање отпадних вода у случајевима прекорачења граничних вредности емисије прописаних чланом 93. став 2. овог закона;

2) забрани испуштање отпадних вода у случајевима предвиђеним чланом 97. тач. 1), 2), 4) и 6) овог закона;

3) наложи лицу које испушта отпадне воде да постави уређаје за мерење и континуирано мери количине отпадних вода, као и да испитује параметре квалитета отпадних вода и да извештај о извршеним мерењима достави јавном водопривредном предузећу, министарству надлежном за послове заштите животне средине и органу управе надлежног за спровођење државног мониторинга квалитета воде;

3а) наложи привремени престанак рада и обављање делатности лицима из члана 99. ст. 1. и 2. овог закона;

4) наложи испитивање квалитета вода у случајевима када постоји сумња да је дошло до прекорачења граничних вредности емисије;

5) прегледа пословне књиге и пословне просторије обвезника плаћања накнаде за загађивање воде из овог закона, ради прикупљања података потребних за обрачун накнада;

6) поднесе захтев за покретање прекршајног поступка и пријаву за привредни преступ, у складу са овим законом;

7) предузима друге мере и радње за које је овлашћен овим законом или прописом донетим на основу њега.

Мере из става 1. тач. 1) до 4) овог члана налажу се решењем инспектора за заштиту животне средине.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Налагање хитних мера од стране водног инспектора

Члан 205.

Водни инспектор може усмено наложити предузимање хитних мера ако је то потребно ради спречавања непосредне опасности по живот и здравље људи, биљног и животињског света и настанак веће материјалне штете, а посебно у случајевима:

1) непосредне опасности од рушења брана;

2) непосредне опасности од плављења.

На основу усменог налога о предузимању хитних мера из става 1. овог члана доставиће се странци решење, у року од 24 часа од усменог налога.

Против решења из става 2. овог члана може се изјавити жалба министру у року од осам дана од дана достављања решења.

Жалба не одлаже извршење решења.

Налагање хитних мера од стране инспектора за заштиту животне средине

Члан 206.

Инспектор за заштиту животне средине може усмено наложити предузимање хитних мера ако је то потребно ради спречавања непосредне опасности по живот и здравље људи, биљног и животињског света и настанак веће материјалне штете, а посебно у случајевима:

1) опасности од загађивања вода;

2) ако је већ наступило загађење вода преко граничних вредности емисије.

На основу усменог налога о предузимању хитних мера из става 1. овог члана доставиће се странци решење, у року од 24 часа од усменог налога.

Решење и жалба на решење

Члан 207.

Ако водни инспектор, санитарни инспектор и инспектор за заштиту животне средине приликом вршења надзора, утврди да пропис није примењен или да је неправилно примењен, у року који не може бити дужи од 15 дана од дана извршеног надзора донеће решење о отклањању утврђене неправилности и одредиће рок за њено отклањање.

На решење инспектора из става 1. овог члана може се изјавити жалба министру, односно министру надлежном за послове здравља и министру надлежном за послове заштите животне средине, у року од 15 дана од дана достављања жалбе.

О жалби министар из става 2. овог члана одлучује у року од 30 дана од дана достављања жалбе.

Жалба не одлаже извршење решења.

Решење министра из става 3. овог члана је коначно у управном поступку и против тог решења може се покренути управни спор.

Узимање узорака воде

Члан 208.

По потреби, водни инспектор, односно инспектор за заштиту животне средине може организовати узимање узорака воде и отпадних вода, ради анализе и провере степена загађености вода, при чему трошкове анализе сноси правно лице, предузетник или физичко лице од кога потиче загађење, ако анализе покажу да је дошло до одступања од прописаних стандарда о ефлуентима, односно до одступања у односу на класификацију вода из члана 111. овог закона.

По потреби, санитарни инспектор може организовати узимање узорака воде за пиће и воде за купање, ради анализе и провере здравствене исправности воде за пиће, односно анализе и провере квалитета воде за купање, при чему трошкове анализе сноси правно или физичко лице које испоручује здравствено неисправну воду за пиће, односно омогућава коришћење воде за купање незадовољавајућег квалитета.

У противном, трошкове анализа сноси Министарство, министарство надлежно за послове заштите животне средине, односно министарство надлежно за послове здравља, а ако се узимање узорака воде и отпадних вода, односно воде за пиће и воде за купање врши у оквиру поверених послова из члана 196. овог закона трошкове сноси орган који врши поверене послове.

*Службени гласник РС, број 101/2016

XI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Неовлашћено пуњење и коришћење акумулације

Члан 209.

Ко без водне дозволе врши пуњење акумулације или користи воде из акумулације и тиме изазове опасност по живот или здравље људи или имовину, казниће се за кривично дело затвором од шест месеци до пет година.

Оштећења при експлоатацији речних наноса

Члан 210.

Ко експлоатацијом речног наноса из корита водотока оштети корито, обале и регулационе објекте, казниће се за кривично дело затвором од шест месеци до пет година или новчаном казном.

За кривично дело из става 1. овог члана учиниоцу ће се поред прописане казне одузети и предмет извршења кривичног дела.

2. Привредни преступи

Члан 211.

Новчаном казном од 500.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ правно лице ако:

1) не предузме мере и радове за разбијање леда ради заштите од оштећења водних и других објеката у кориту и приобаљу (члан 59. став 2);

2) брисана је (види члан 101. Закона - 101/2016-9)

3) воду одређену за пиће користи супротно одредби члана 72. став 2. овог закона;

3а) не поседује доказ или не поседује доказ у прописаном обиму о извршеним лабораторијским анализама на здравствену исправност воде за пиће, односно квалитет воде за купање (члан 75);

3б) испоручи воду за пиће, односно омогући коришћење воде за купање, за које је овлашћена здравствена установа на основу извршених лабораторијских анализа утврдила да је вода за пиће здравствено неисправна, односно да квалитет воде за купање не задовољава (члан 75);

4) употребљава воду за пиће за коју је овлашћена здравствена установа на основу извршених лабораторијских анализа утврдила да је вода здравствено неисправна (члан 75);

5) брисана је (види члан 101. Закона - 101/2016-9)

6) користи објекат, односно обавља делатност на начин који изазива или може да изазове загађивање воде на изворишту (члан 77. став 2);

7) не прибави решење о одређивању зона санитарне заштите изворишта за снабдевање водом (члан 77. став 7);

8) приликом захвата вода из водотока, односно акумулација, низводно од захвата не обезбеди минимални одрживи проток (члан 81);

9) не предузме неку од радњи из члана 98. овог закона;

10) не предузме потребне мере из члана 99. овог закона;

11) изводи радове на изградњи нових или реконструкцији или уклањању постојећих водних објеката, или врши друге радове и послове без водне сагласности или противно издатој водној сагласности (члан 119. став 2);

11а) врши неку радњу без важеће водне дозволе или супротно издатој водној дозволи (члан 122)

12) право стечено на основу водне дозволе пренесе без сагласности органа који је издао водну дозволу (члан 125. став 1);

13) на водном земљишту гради објекте или предузме неку од радњи супротно забранама из члана 133. овог закона;

14) водне објекте којима управља не пренесе на надлежно јавно водопривредно предузеће (члан 219).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.

За привредни преступ из става 1. тачка 13) овог члана правном лицу, поред прописане казне обавезно ће се изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени у извршењу привредног преступа.

Одговорном лицу из става 2. овог члана може се за привредни преступ из става 1. тач. 1), 4), 11) и 11а) овог члана, поред прописане казне, изрећи и заштитна мера забране вршења одређених дужности.

*Службени гласник РС, број 101/2016

3. Прекршаји

Прекршај правног лица

Члан 212.

Новчаном казном од 200.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако:

1) бране са акумулационим и ретензионим базенима не одржава и не користи на начин којим се обезбеђује прихватање поплавних таласа (члан 56. став 1. овог закона);

2) не достави податке из члана 56. став 2. овог закона;

3) користи ерозионо подручје супротно забранама и не предузима радње из члана 62. став 2. овог закона;

4) не предузме радове и мере из члана 64. овог закона;

5) не поштује привремена ограничења права на посебно коришћење вода у случајевима предвиђеним у члану 69. овог закона;

6) користи воду супротно одредби члана 71. став 4. овог закона;

7) не заштити извориште и друге објекте од намерног или случајног загађења или других утицаја који могу неповољно деловати на издашност изворишта и на здравствену исправност воде (члан 73. став 2);

8) не врши испитивање квалитета воде, регистровање количина воде, не постави уређаје и не предузима мере за обезбеђење техничке исправности уређаја, о мерењима количине и квалитета воде не обавести надлежне органе (члан 74);

9) не врши мерење количине и испитивање квалитета воде и не доставља податке о томе надлежним органима (члан 78. ст. 2. и 7);

10) као извођач истражних радова поступи супротно одредбама члана 80. ст. 1. и 2. овог закона;

11) не опреми бунаре и бушотине са слободним истицањем воде уређајима за регулисање истицања воде и заштиту вода од загађивања (члан 80. став 3);

12) брисана је (види члан 102. Закона - 101/2016-9)

13) врши узгој рибе супротно одредби члана 87. овог закона;

14) акумулације користи супротно одредбама члана 88. став 2. овог закона;

15) поступи супротно одредби члана 90. став 2. тач. 2) и 3) овог закона;

16) предузме неку од радњи из члана 97. овог закона;

17) не постави уређаје за мерење, не мери количине и не испитује квалитет отпадних вода и ако извештај о томе не достави надлежном јавном водопривредном предузећу (члан 99. став 1);

18) не мери количине и не испитује квалитет отпадних вода пре и после пречишћавања, не обезбеђује редовно функционисање уређаја за пречишћавање отпадних вода и не води дневник њиховог рада (члан 99. став 2);

19) не постави уређаје за преузимање отпадних минералних уља, уљних смеша, отпадних вода и других отпадних материја са пловних објеката (члан 102);

20) не користи нафтоводе и уређаје за прихватање, прераду и чување минералних уља у складу са чланом 103. овог закона;

21) као власник, односно корисник дела обале примети, а не пријави надлежном органу да је дошло до загађивања вода у водотоку, језеру или акумулацији (члан 104);

22) не прибави водне услове у складу са чланом 115. овог закона;

22а) врши вађење речних наноса супротно издатој водној сагласности или без водне сагласности из члана 119. овог закона;

23) и 24) брисане су (види члан 102. Закона - 101/2016-9)

25) не достави податке за катастар о водним објектима које су изградили за сопствене потребе (члан 132. став 10);

26) не допусти коришћење неког од права из члана 134. овог закона;

27) не изврши неку од радњи из члана 135. овог закона;

28) не дозволи коришћење права службености из члана 137. овог закона;

29) не изврши отклањање штете у складу са чланом 139. овог закона;

30) водном инспектору, санитарном инспектору и инспектору за заштиту животне средине не омогући вршење надзора или му не пружи потребне податке (члан 199. став 2, члан 200. став 2. и члан 201. став 2);

31) не омогући водном инспектору, инспектору за заштиту животне средине преглед пословних књига и пословних просторија ради прикупљања елемената потребних за обрачун накнада (члан 202. став 1. тачка 8) и члан 204. став 1. тачка 5);

32) не поступи по решењу водног инспектора, санитарног инспектора и инспектора за заштиту животне средине (члан 202. став 2, члан 203. став 2. и члан 204. став 2).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, водни инспектор може наплатити новчану казну на лицу места правном лицу у износу од 20.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана, водни инспектор може наплатити новчану казну на лицу места одговорном лицу у правном лицу у износу од 5.000 динара.

Одговорно лице у органу управе надлежном за спровођење државног мониторинга квалитета вода или другом правном лицу казниће се за прекршај новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара ако не врши систематско испитивање квалитета вода у водотоцима, у складу са годишњим програмом или ако не изврши неку обавезу из члана 109. овог закона.

Одговорно лице у органу надлежном за вођење евиденције о непокретностима и правима на њима, односно органу који обавља послове утврђивања и обрачуна висине накнаде за коришћење грађевинског земљишта у јединици локалне самоуправе казниће се за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара ако не достави податке из члана 193. овог закона.

За прекршај из става 1. тачка 22а) овог члана поред прописане казне правном лицу ће се обавезно изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Прекршај одговорног лица

*Службени гласник РС, број 101/2016

Члан 212а

Новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара или казном затвора до 30 дана казниће се за прекршај одговорно лице у органу, посебној организацији, односно јавном водопривредном предузећу из члана 118. ст. 5, 6. и 7. овог закона ако током спровођења поступка обједињене процедуре не поступи на начин и у роковима прописаним овим законом (члан 118. став 8).

Захтев за покретање прекршајног поступка из става 1. овог члана подноси орган надлежан за издавање водних услова из члана 118. ст. 1, 2. и 3. овог закона.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Прекршај предузетника

Члан 213.

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се предузетник ако учини неку од радњи из члана 211. став 1. тач. 1), 3), 4), 6), 8), 9), 10), 11), 11а), 12) и 13) овог закона.

Новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако учини неку од радњи из члана 212. став 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 13), 14), 15), 16), 17), 18), 19), 20), 21), 22), 22а), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31) и 32) овог закона.

За прекршај из члана 212. став 1. тачка 22а) поред прописане казне предузетнику ће се обавезно изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја.

За прекршаје из става 2. овог члана, водни инспектор може наплатити новчану казну на лицу места предузетнику у износу од 20.000 динара.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Прекршај физичког лица

Члан 214.

Новачном казном од 20.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако учини неку од радњи из члана 211. став 1. тач. 1), 3), 4), 6), 8), 9), 11), 12) и 13) овог закона.

Новачном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако учини радње из члана 212. став 1. тач. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 13), 14), 16), 17), 18), 19), 21), 22), 22а), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31) и 32) овог закона.

За прекршај из члана 212. став 1. тачка 22а) поред прописане казне физичком лицу ће се обавезно изрећи и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или су били намењени за извршење прекршаја.

За прекршаје из става 2. овог члана, водни инспектор може наплатити новчану казну на лицу места у износу од 5.000 динара.

*Службени гласник РС, број 101/2016

Неиспуњавање обавеза од стране водног инспектора, санитарног инспектора и инспектора за заштиту животне средине

Члан 215.

Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај водни инспектор, односно инспектор за заштиту животне средине ако не достави странки решење у писменом облику у року из члана 205. став 2. и члана 206. став 2. овог закона.

Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај водни инспектор, санитарни инспектор и инспектор за заштиту животне средине ако приликом вршења надзора утврди да пропис није примењен или да је неправилно примењен, а не донесе решење о отклањању утврђених неправилности у року из члана 207. став 1. овог закона.

XII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Усклађивање пословања јавних водопривредних предузећа

Члан 216.

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” и Јавно водопривредно предузеће „Београдводе”, дужна су да своје пословање и општа акта ускладе са одредбама овог закона у року од шест месеци, од дана ступања на снагу овог закона.

Предузећа из става 1. овог члана дужна су да у року од две године од дана ступања на снагу овог закона успоставе водни информациони систем и водне катастре.

Рок за прибављање лиценце

Члан 217.

Правно лице из члана 112. овог закона дужно је да, у року од три године од дана ступања на снагу овог закона, прибави лиценцу.

Усклађивање са планом управљања водама

Члан 218.

Власник, односно корисник изграђених водних објеката и постројења дужан је да начин коришћења тих објеката и постројења усклади са планом управљања водама на водном подручју, у року од годину дана од дана доношења тог плана.

Ако се начин коришћења објеката и постројења не усклади са планом управљања водама у року из става 1. овог члана, Министарство ће, на предлог надлежног јавног водопривредног предузећа, забранити коришћење тих објеката и постројења док се не изврши усклађивање њиховог рада са планом управљања водама.

Рок за пренос водних објеката на јавна водопривредна предузећа

Члан 219.

Правно лице које управља водним објектима из члана 23. ст. 1. и 2. овог закона дужно је да, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, пренесе на управљање те водне објекте на Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” ако се ти водни објекти налазе на територији Републике Србије ван територије Аутономне покрајине Војводине и територије града Београда, односно на Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” ако се водни објекти налазе на територији Аутономне покрајине Војводине, односно на Јавно водопривредно предузеће „Београдводе” ако се водни објекти налазе на територији града Београда.

Јавна водопривредна предузећа из става 1. овог члана дужна су да преузму на управљање водне објекте из става 1. овог члана, као и права и обавезе настале услед изградње, коришћења и одржавања тих објеката.

Поступање по поднетим захтевима за издавање водне сагласности и водне дозволе

Члан 220.

Захтеви за издавање водних сагласности и водних дозвола поднети до дана ступања на снагу овог закона решаваће се у складу са прописима који су били на снази у време њиховог подношења.

Рок за доношење аката од стране Владе

Члан 221.

Акти које Влада доноси на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од шест месеци, а најкасније у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Рок за доношење планова и програма

Члан 222.

Акти које доноси Влада, надлежни орган аутономне покрајине за територију аутономне покрајине, односно надлежни орган Града на основу овлашћења из овог закона, и то:

1) план управљања водама за водна подручја из члана 27. став 1. овог закона и програм мера из члана 40. овог закона донеће се до 2012. године;

2) планови управљања ризицима од поплава из члана 49. овог закона донеће се до 2017. године.

Рок за утврђивање граница подсливова и мелиорационих подручја

Члан 223.

Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине одредиће границе подсливова из члана 26. ст. 1. и 2. овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Министарство, на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, а на територији града Београда надлежни орган града, одредиће мелиорациона подручја и његове границе из члана 28. овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Рок за утврђивање граница водног земљишта

Члан 224.

Министарство, на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, а на територији града Београда надлежни орган Града, на основу овлашћења из овог закона, одредиће границе водног земљишта вода И реда, у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона.

Рок за доношење подзаконских аката које доноси министар

Члан 225.

Акти које доноси министар на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од шест месеци, а најкасније у року од две године од дана ступања на снагу овог закона.

Примена подзаконских аката

Члан 226.

Подзаконски прописи који су донети до дана ступања на снагу овог закона примењиваће се до доношења прописа у складу са овим законом, осим одредаба тих прописа које нису у складу са овим законом.

Престанак важења ранијег закона

Члан 227.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о водама („Службени гласник РС”, бр. 46/91, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 54/96 и 101/05 – др. закон), осим одредаба чл. 81. до 96.

Одредбе чл. 99. до 107. Закона престају да важе 1. јануара 2011. године.

Ступање на снагу закона

Члан 228.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба чл. 150. до 195. овог закона које ступају на снагу 1. јануара 2011. године.

 

ОДРЕДБЕ КОЈЕ НИСУ УНЕТЕ У „ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ“ ЗАКОНА

 

Закон о изменама и допунама Закона о водама: „Службени гласник РС“, број 101/2016-9

Члан 106.

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”, Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” и Јавно водопривредно предузеће „Београдводе”, дужни су да своје пословање и општа акта ускладе са одредбама овог закона у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу.

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” и Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” дужна су да у року од две године од дана ступања на снагу овог закона успоставе водни информациони систем и водне регистре.

Члан 107.

За обављање послова из члана 112. Закона о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10 и 93/12) правно лице је дужно да прибави лиценцу у року од годину дана од дана ступања на снагу прописа којим се ближе прописују услови за издавање лиценци.

Лиценце издате у складу са Законом о водама („Службени гласник РС”, бр. 30/10 и 93/12) важе до истека периода на који су издате.

Члан 108.

Правно лице које је у јавним књигама о евиденцији непокретности и правима на њима уписано као носилац права коришћења на водним објектима у јавној својини Републике Србије из члана 23. ст. 2. и 3. овог закона и на водном земљишту у јавној својини Републике Србије дужно је да те водне објекте и водно земљиште, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, пренесе правним послом у јавну својину Републике Србије, након чега ће, управљање на истим преузети Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” ако се ти водни објекти и водно земљиште налазе на територији Републике Србије ван територије Аутономне покрајине Војводине, односно Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине” ако се водни објекти и водно земљиште налазе на територији Аутономне покрајине Војводине.

Члан 109.

Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одредиће границе водног земљишта до 31. децембра 2017. године.

Члан 110.

Решавање по захтевима за издавање водних сагласности и водних дозвола у којима је донето првостепено решење наставиће се по прописима који су били на снази у време њиховог подношења.

Решавање по захтевима за издавање водних сагласности и водних дозвола у којима није донето првостепено решење наставиће се по одредбама овог закона.

Члан 111.

Акти које доноси Влада на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од шест месеци, а најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Акти које доноси министар на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од шест месеци, а најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

Подзаконска акта, донета на основу Закона о водама („Службени гласник РС, бр. 30/10 и 93/12), ускладиће се са одредбама овог закона у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 112.

Одредба члана 29. став 3. и члана 59. став 4. овог закона, у делу који гласи: „водне јединице”, примењиваће се од дана ступања на снагу акта који доноси министар, а којим се одређују водне јединице и њихове границе.

Члан 113.

Даном ступања на снагу овог закона, престајe да важи одредба члана 8. став 2. тачка 1) Закона о главном граду („Службени гласник РС, број 129/07) у делу који гласи: уређује и обезбеђује, у складу са начелима интегралног управљања водама, заштиту вода, заштиту од штетног дејства вода и коришћење вода, као добра од општег интереса, укључујући и организовање и финансирање водопривредне делатности на водном подручју које је у надлежности града Београда, оснива јавно предузеће за обављање водопривредне делатности и управљање водопривредним објектима који су у надлежности града Београда.

Даном ступања на снагу овог закона, престајe да важи одредба члана 20. тачка 20) Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС”, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон) у делу који гласи: одређује ерозивна подручја.

Члан 114.

Јавно водопривредно предузеће „Београдводе”, које на дан ступања на снагу овог закона на територији града Београда управља водним објектима из члана 23. ст. 2. и 3. овог закона, дужно је да, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, пренесе на управљање те водне објекте и водно земљиште на коме је у јавној књизи о евиденцији непокретности уписано као корисник на Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе”.

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” дужно је да преузме на управљање водне објекте и водно земљиште из става 1. овог члана.

За обавезе настале у вези са изградњом, реконструкцијом, санацијом и одржавањем водних објеката из става 1. овог члана, до дана преноса одговара Јавно водопривредно предузеће „Београдводе”.

Јавним водопривредним предузећима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно град Београд, која су у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима уписана као носиоци права коришћења на водним објектима из члана 23. ст. 2. и 3. овог закона и водном земљишту у државној својини, даном ступања на снагу овог закона, престаје право коришћења на тим водним објектима и водном земљишту и уписује се јавна својина Републике Србије.

Даном ступања на снагу овог закона престаје право јавне својине града Београда на водним објектима из члана 23. ст. 2. и 3. овог закона и водном земљишту на територији града Београда и прелази у право јавне својине Републике Србије.

Брисање права коришћења јавних водопривредних предузећа из става 4. овог члана, односно упис права јавне својине Републике Србије из ст. 4. и 5. овог члана извршиће по службеној дужности орган надлежан за послове вођења евиденције непокретности и правима на њима. 

Члан 115.

Лица која на дан ступања на снагу овог закона користе водно земљиште у јавној својини Републике Србије на основу уговора закључених са јавним водопривредним предузећима која управљају тим водним земљиштем настављају да користе то земљиште до истека рока на који су уговори закључени, а најкасније до 31. децембра 2017. године.

До истека рока из става 1. овог члана висина закупнине за текућу календарску годину повећава се за инфлацију у претходној календарској години.

Члан 116.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, осим одредаба члана 18. и чл. 79. до 86. овог закона које ступају на снагу 1. јануара 2017. године.

Закон о изменама и допунама Закона о водама: „Службени гласник РС“, број 95/2018-388

Члан 11.

Акти које доноси Влада на основу овлашћења из овог закона донеће се у року од три месеца, а најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” дужно је да своје пословање и општа акта усклади са одредбама овог закона у року од 60 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 12.

Министарство, а на територији аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине, одредиће границе водног земљишта до 31. децембра 2019. године.

Члан 13.

Поступци обједињене процедуре покренути до дана ступања на снагу овог закона у којима имаоци јавних овлашћења нису по захтеву надлежних органа издали водне услове за реконструкцију државних путева I и II реда, категорије железнице и мостове на њима наставиће се по одредбама овог закона.

Члан 14.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.